УРБАНИСТИЧКЕ ИНОВАЦИЈЕ ИЗ ГЕНЕРАЛНОГ ПЛАНА 2003: ЧУВАЊЕ ИДЕНТИТЕТА БЕОГРАДА

Abstract

Урбанистичке иновације које су се појавиле у Генералном плану Београда, који је Скупштина града Београда усвојила септембра 2003. год., предмет су овог рада. Приказано је дванаест нових просторних решења која су директно повезана са општим циљевима плана. То су предлози за велике градске пројекте који су креирани током израде Плана 2001–2003. год., а који нису постојали у ранијим генералним плановима из 1951, 1972. и 1985. год., и њиховим ревизијама. Пројекти су били одговор на комплексно економско, социјално и урбанистичко стање Београда настало након распада Југославије. Односили су се на регион града, Ушће, дунавску оријентацију Београда, систем зеленила, трајне вредности града, спонтано грађена насеља, културна добра, градске центре, привредне зоне и животну средину, социјално становање, саобраћај и модерну архитектуру. Чланак су написали урбанисти различитих профила, који су учествовали у изради Генералног плана 2003. год. и који су његови врсни познаваоци. Примарни извори које су аутори користили за анализу били су формални документ публикован у Службеном листу града Београда, као и званични графички прилози Генералног плана објављени на ЦД-РОМ-у. За сваки од приказаних пројеката дати су дефиниција, мотив због кога је креиран и његово урбанистичко решење. Анализа урбанистичких иновација дала је ново разумевање намере тадашњег Београда да град буде темељно обновљен и да отвори нове путеве развоја после трагичних деведесетих година прошлог века, али уз чување сопственог идентитета заснованог на особеностима које га разликују од других европских метропола, а у исто време га чине самосвојним градом.