CITY INFORMATION AND COMMUNICATION NETWORKS AS MEANS OF INCRISING PARTICIPATION: CASE STUDY OF MUNICIPALITY OF INĐIJA, SERBIA
Abstract
City information and communication networks are specific form of local online communities, designed for inhabitants of particular city, its administration, municipality service providers, investors, tourists, as well as any others interested party. This paper studies the potential of such networks to assist public participation in city planning and management. It explores the benefits and potential pitfalls of using such technologies.
In addition, the paper will present and analyze the city information and communication network created and used by the municipality of Inđija. In 2002, the municipality made a strategic development plan, in which the improvement of local administration was among the first priorities. The administration started the installation of an integrated information system right away – essentially creating e-government platform – in order to enable all citizens to participate in solving local problems, as well as to facilitate their day-to-day communication with the local administration.
References
Бајић Брковић, M. (2006): Феномен дигиталног града. У Зборник радова: Управљање одрживим просторним развојем. Посебна издања. Београд, Институт за архитектуру и урбанизам Србије – ИАУС;
Бајић Брковић, M., Миловановић, Д., Деветаковић Радојевић, М. (1999): Дигитални град: Нове комуникационе и информатичке технологије и развој града. У М. Бајић Брковић, ур. Одрживост и град. Београд, Архитектонски факултет Универзитета у Београду, стр. 55-67;
Batista, C. (2003): ICTs and Good Governance: The Contribution of Information and Communication Technologies to Local Governance in Latin America, Brazil, NP3 - Núcleo de Pesquisa e Políticas Públicas, Universidade de Brasilia. Доступно на: http://bit.ly/1bAsB1n [Август 18, 2011];
Brail, R.K. & Klosterman, R.E. (2001): Planning support systems: integrating geographic in-formation systems, models, and visualization tools, Redlands Calif., ESRI Press;
Brković, M., Sretović, V. (2012): Urban Sensing – Smart Solutions for Monitoring Environmental Quality: Case Studies from Serbia. У Congress Proceedings. 48th ISOCARP World Congress. Доступно на: http://bit.ly/Z5AarU [Новембар 15, 2013];
Brković, M., Sretović, V. (2013): Harnessing Social Media for Urban Planning: An Overview. У Congress Proceedings. 49th ISOCARP World Congress. Доступно на: http://bit.ly/1cZ1SBk [Новембар 15, 2013];
Carver, S., Peckham, R. (1999): Using GIS on the Internet for Planning. У Geertman, S., Open-shaw, S. и Stillwell, J., ур. Geographical Information and Planning, Advances in Spatial Sci-ence. New York, Springer, стр. 371-390;
Деветаковић Радојевић, М. (1999): Структура и третман електронских информација у градским информационим мрежама. У М. Бајић Брковић, ур. Одрживост и град. Београд, Архитектонски факултет Универзитета у Београду, стр. 83-95;
Dutton, W. H. (2003): Understanding the Internet’s Web of technology and People, Balliol College Record. Доступно на: http://www.oii.ox.ac.uk [Септембар 18, 2011];
Google (2011): Web Search Interest: Inđija - Worldwide, 2004 – present, Google Insights for Search. Доступно на: http://www.google.com/insights/search/#q=indjija&cmpt=q [Октобар 11, 2011];
Graham, S. (2002): Bridging Urban Digital Divides? Urban Polarisation and Information and Communications Technologies (ICTs), Urban Studies 39, стр. 33-56;
Guthrie, K. K., Dutton, W. H. (1992): The Politics of Citizen Access Technology: The Development of Public Information Utilities in Four Cities, Policy Studies Journal 20; стр. 574–597;
Innes, J. E., Booher, D. E. (2004): Reframing public participation: strategies for the 21st century, Planning Theory & Practice 5 (4. издање.), стр. 419-436;
Лаловић, К. (2010): Информациони системи за подршку одлучивању у одрживом развоју градова. У М. Бајић Брковић, ур. Креативне стратегије за одрживи развој градова у Србији. Београд, Архитектонски факултет Универзитета у Београду, стр. 301-341;
Microsoft (2007): Одговор грађанину за највише 48 часова: Студија случаја примењеног решења, Microsoft: Студије случаја. Доступно на: http://bit.ly/1iqTpYB [Септембар 9, 2011];
Михајлов, В. (2011): Између информационих мрежа и физичке структуре града: нови узроци климатских промена, Архитектура и урбанизам 33, стр. 60-65;
Миловановић, Д. (1999): Информационе технологије у функцији ефикасног развоја града пример Сингапура. У М. Бајић Брковић, ур. Одрживост и град. Београд, Архитектонски факултет Универзитета у Београду, стр. 69-81;
Миловановић Родић, Д. (2010): Изазови информационог доба: е-управљање просторним развојем Србије. У М. Бајић Брковић, ур. Креативне стратегије за одрживи развој градова у Србији. Београд, Архитектонски факултет Универзитета у Београду, стр. 277-299;
Стална конференција градова и општина (2006): Непосредно учешће грађана у јавном животу на локалном нивоу, Београд: Стална конференција градова и општина. Доступно на: http://bit.ly/1bAsu65 [Септембар 25, 2011];
Steins, C. (2002): The top 10 technologies for urban planning, American Planning Association (APA) Planning Magazine;
Управа за Дигиталну агенду, Портал еУправа Републике Србије - еПартиципација. Портал еУправа Републике Србије. Доступно на: http://bit.ly/1h06Xv7 [Септембар 24, 2011];
