РАЗГОВОР О БРУТАЛИЗМУ: ИНТЕРВЈУ СА АРХИТЕКТОМ БРАНИСЛАВОМ ЈОВИНОМ

Sažetak

Појава брутализма у архитектури у Србији углавном се доводи у везу са стваралаштвом неколико аутора, од којих је један од најзначајнијих Бранислав Јовин. Познат по пројекту “Метро Београд” и бројним реализацијама попут саобраћајне петље Мостар, згради Урбанистичког завода града Београда, Скупштини општине Нови Београд и др., Јовин се једнако истакао и као велики стваралац „партерне архитектуре”. Његови пројекти уређења пешачке зоне Кнез Михаилове улице и дела Трга Републике, Савског кеја и слободних површина испред хотела Југославија и конгресног центра Сава, у великој мери су одредили космополитски карактер Београда. Kада је 1970. године реализовао зграду Урбанистичког завода града Београда, применивши натур-бетон као основно средство за постизање експресивног израза, Јовин је уз архитекте Михајла Митровића, Ивана Антића, Љупка Ћурчића, Божидара Јанковића, Бранислава Караџића, Александра Степановића и др., поставио темеље за истраживање бруталистичке естетике у Србији. Иако већи део Јовиновог опуса чине урбанистичко-архитектонски пројекти и уређење спољних простора, управо је значај његових архитектонских остварења пружио повод за овај интервју. Циљ разговора је да укаже на околности које су довеле до појаве бруталистичких тенденција у српској архитектури, као и да послужи за даља истраживања естетике брутализма.