ТРАЖЕЊЕ, КРИСТАЛИЗАЦИЈА И ЗРЕЛОСТ АУТОРСКОГ ИЗРАЗА АРХИТЕКТЕ МИЛОСАВА МИШЕ МИТИЋА (1932–1970) У ШЕСТОЈ ДЕЦЕНИЈИ XX ВЕКА

Sažetak

Предмет истраживања рада је почетак пројектантског деловања и професионалног ангажмана архитекте Милосава Мише Митића у шестој деценији XX века. До сада овај период Митићеве пројектантске праксе и градитељске делатности није био предмет научних истраживања, те још увек нема оцену у архитектонској историографији. Циљ рада је да се подробно расветле мање познате чињенице о деловању архитекте Митића на почетку професионалне каријере, утврде основне карактеристике његовог praxisa и критички преиспита његов допринос у укупној слици архитектонског стваралаштва друге половине ХХ века на тлу Србије. Научном анализом значајних неизвeдених и изведених архитектонских остварења, како оних самосталних у пројектном атељеу „Атриум” (1956–1959), тако и оних заједничких у оквиру групе „Београдских пет” (1954–1970), подробно се разматра Митићев развојни стваралачки пут у три фазе деловања (1956–1960): тражење ауторског израза у контексту педесетих година ХХ века у пројектном атељеу „Атриум”, када до изражаја долази његов снажан осећај за modus operandi и modus vivendi, кристализација ауторског израза у оквиру петочлане групе преко серије јавних конкурса и прве веће реализације у првој стамбеној заједници Централне зоне Новог Београда, те достизање потпуне ауторске зрелости на првом већем самосталном уговореном послу пројектовања и изградње комплекса Центра стамбене заједнице „EFGH” са пословно-стамбеном кулом „S-10”, који представља вредно сведочанство каква је могла бити препознатљива архитектура и другачија физиономија будућег центра Новог Београда.