Destabilizacija oblika: Između stvarnosti i projekcije

Mila Mojsilovic

doi:10.5937/a-u0-51532

Mila Mojsilovic Univerzitet u Beogradu - Arhitektonski fakultet https://orcid.org/0009-0002-3136-1899

DOI: https://doi.org/10.5937/a-u0-51532

Ključne reči: virtuelno, destabilizacija, oblik, dematerijalizacija, fragmentarnost

Sažetak

Napuštanje koncepcija celovitosti projekta, prostora i oblika problematizuje dematerijalizaciju sveta, omogućavajući proizvodnju arhitektonskog prostora kao mesta nove realnosti − između stvarnosti i njene projekcije. Savremena otvorenost arhitekture omogućava prihvatanje različitosti kao najvećih kvaliteta, i to u zoni u kojoj ništa nije statično i unapred definisano. Pomeranjem od simetrije ka kompleksnostima, otvaraju se polјa promenlјivosti sveta i stvari. To znači da dvosmislenosti prerastaju u vidlјivost promene. Nјihovo postavlјanje u istu koncepcijsku ravan, između stvarne i potencijalne realnosti, otvara mogućnost za multivalentnost. Za arhitekturu to znači da je prostor posmatran kao varijetet intenziteta pokreta u kome su mehanizmi generisanja forme ostvareni kroz digitalni medij. Raslojavanje prostora u otvorenoj fragmentarnosti skriva logiku sistema, koji kao princip organizacije koristi njenu suprotnost. U ravni arhitektonske produkcije neutralni okvir univerzalnog prostora za proizvodnju različitosti preveden je u digitalno. Nova definicija vrednosti i kriterijuma zasnovana na promenlјivostima i potencijalnostima služi za uvođenje metanarativa mnoštvenosti u smislu mnogostrukosti načina dekodiranja sveta i stvarnosti. Ono što se potvrđuje jeste kapacitet za savremenost arhitekture u kojoj se virtuelno pojavlјuje kao novo postdigitalno oblikovno stanje. Ispitivanje kapaciteta otvorenosti i nedovršenosti arhitekture nudi se kroz definisanje novog stilskog klјuča − kao prostorno-vremenski i oblikovni koncept. Ono što odlikuje ovu vremensku digitalnu paradigmu jeste fragmentacija homogenog linijskog toka vremena koja se odvija izmeštanjem mehanizama u korist njegovog novog iskustva. Model se tretira jednako kao metod kojim se otvara alteracija arhitektonskog oblika.

Reference

Berger, J. 1990. Ways of Seeing, London, England: Penguin Classics.

Bourriaud, N. 2017. L'exforme: Art, idéologie et rejet, Paris, France: Presses universitaires de France – PUF.

Bourriaud, N. 2023. Inclusions: Aesthetics of the Capitalocene, London: Sternberg Press.

Bodrijar, Ž. 1991. Simulakrumi i simulacija, Novi Sad: Ip. Svetovi.

Baudrillard, J., Nouvel, J. 2008. Singularni objekti- arhitektura I filozofija, Zagreb: AGM.

Baudrillard, J. 2009. Why Hasn't Everything Already Disappeared?, England: Seagull Books London.

Debord, G. 1983. Society of spectacle, Detroit: Black&Red.

Delez, Ž. 2015. Bergsonizam, Beograd: Factum izdavaštvo.

Leach, N. 1999. The anaesthetics of architecture. London, England: MIT Press.

Jameson, F. 1991. Postmodernism or the Cultural Logic of Late Capitalism, London: Verso.

Massumi, B. 2002. Parables for the Virtual: Movement, Affect, Sensation, Durham: Duke University Press.

Massumi, B. 2011. Smeblance and Event: Activist Philosophy ant the Occurent Arts, London, England: The MIT Press.

Mertins, D. 2011. Modernity Unbound: Other Histories of Architectural Modernity, Architectural Association.

McLuhan, M. 1980. Living At The Speed Of Light, MacLean's magazine, 32−33.

Mojsilović, M., Milenković, V. 2018. Concept Оf Fragmentation: Between Form And Formless, Facta Universitatis, Series: Architecture and Civil Engineering Engineering Vol. 16, No3, 517−528. https://doi.org/10.2298/FUACE181130026M

Mojsilović, M., 2021. San o celovitosti: poetika nepredvidivog, Arhitektura i urbanizam br. 52, Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije, Beograd, str. 57−64. https://doi.org/10.5937/a-u0-29731

Mojsilović, M., Mitrović. J., Milenković, V. 2020. Geometrical breakthrough in contemporary Architectural Design: Meta-Materiality and Fragmentation. SAJ - Serbian Architectural Journal, vol. 12, 36−52. https://doi.org/10.5937/saj2001036M

Picon, A. 2011. Architecture and the Virtual Towards a new Materiality?, Praxis: Journal of Writing + Building, 114−121.

Rajchman, J. 1998. Constructions, London, England: MIT Press.

Simondon, G. 2017. On the mode of existence of technical objects, Minneapolis: University of Minnesota Press.

Till, Ј. 2009. Architecture depends, London, England: The MIT Press.

Tschumi, B. 2004. Arhitektura i disjunkcija, Zagreb:AGM.

Virilio, P. 1997. Open Sky, London, England: Verso Books.