Efekat godine na morfološke i ornamentalne karakteristike stepskog božura
Sažetak
Степски божур (Paeonia tenuifolia L.) је угрожена лековита биљна врста која се у Србији јавља на три станишта, од којих је Делиблатска пешчара најбогатије станиште. На основу резултата истраживања спроведених у Делиблатској пешчари 2023. године, утврђено је да на развој цветниx грана Paeonia tenuifolia нису утицале нешто више просечне зимске температуре. На локалитету је измерено 100 насумично одабраниx биљака, укључујући висину, обим биљке, број грана по биљном грму, однос цветниx и нецветајућиx грана, однос надземног дела и корена, као и стабљике према лисним гранама и цвету. Резултати су показали да је однос корена и надземног дела 1:2,5, просечна висина испитиваних биљака 41±6 cm, у распону од 30-60 cm, а обим биљног жбуна 121±30 cm, у распону од 40-170 cm, који је у позитивној корелацији са бројем грана. Просечан број грана по биљци био је 8±2,5. На основу мерења апсолутно сувог биљног материјала утврђено је да је маса гране у просеку садржала 22,5% стабљике, 73,5% лисних гранчица и 4% цветне масе. Латице чине у просеку 34,3% масе цвета.
Reference
Batinić, P., Milošević, M., Lukić, M., Prijić, Ž., Gordanić, S., Filipović, V., Marinković, A., Bugarski, B., Marković, T.: In vitro evaluation of antioxidative activities of extracts of Paeonia lactiflora and Calendula officinalis L. petals incorporated in the new forms of biobased carriers. Food Feed Res., 49, 23–35, 2022. doi: 10.5937/ffr0-36381
Bohajar, A. M. Y.: Droughts and the Process of Aridification as Soil Degradation Factor in Deliblato Sands, Doctoral Dissertation, Belgrade, 2016.
Čutović, N., Marković, T., Kostić, M., Gašić, U., Prijić, Ž., Ren, X., Lukić, M., Bugarski, B.: Chemical Profile and Skin-Beneficial Activities of the Petal Extracts of Paeonia tenuifolia L. from Serbia. Pharmaceuticals, 15(12):1537, 2022. https://doi.org/10.3390/ph15121537
Din, G. Y., Cohen, M., Kamenetsky, R.: Database for Herbaceous Peony Cultivated in Warm Climate Regions: Effects of Temperature on Plant Dormancy and Growth. J Horticulture, 2:3;1-7, 2015. DOI: 10.4172/2376-0354.1000147
He, D. Y., Dai, S. M.: Anti-inflammatory and immunomodulatory effects of Paeonia lactiflora Pall., a traditional Chinese herbal medicine. Front. Pharmacol., 2, 10, 2011.
Hong, D. Y.: Peonies of the World: Taxonomy and Phytogeography; Missouri Botanical Garden: St. Louis, MI, USA, 2010; p. 302.
Hong, D. Y.: Peonies of the world. Part III: Phylogeny and evolution. Kew Publishing: Royal Botanic Gardens Kew; 2021.
Lazarević, P., Stojanović, V.: Wild peonies (Paeonia L.) in Serbia—The distribution, state of populations, threats and protection. Nat. Conserv, 62, 19–44, 2012.
Li, T., Wang, R., Zhao, D., Tao, J.: Effects of drought stress on physiological responses and gene expression changes in herbaceous peony (Paeonia lactiflora Pall.). Plant Signaling & Behavior, 1746034. 2020. doi:10.1080/15592324.2020.174603
Liu, M., Zhang, Q., Xu. J., Bao, M., Zhang, D. , Xie, A. Sun, X.: Effects of Waterlogging Stress on the Physiological Characteristics and Secondary Metabolites of Herbaceous Peony (Paeonia lactiflora Pall.). American Journal of Plant Sciences, 12, 536-557, 2021. doi: 10.4236/ajps.2021.124035.
Marković, T., Prijić, Ž., Xue, J., Zhang, X., Radanović, D., Ren, X., Filipović, V., Lukić, M., Gordanić, S.: The Seed Traits Associated with Dormancy and Germination of Herbaceous Peonies, Focusing on Species Native in Serbia and China. Horticulturae, 8, 585, 2022. doi.org/10.3390/horticulturae8070585
Prijić, Ž., Mikić S., Filipović, V., Gordanić, S., Dragumilo, A., Batinić, P., Čutović, N., Marković, T.: Seed weight and optimal imbibition period for some herbaceous peony (Paeonia spp.) species native to Serbia, XII International Symposium of Agricultural Sciences "AgroReS 2023", Book of proceedings, 2023. (in press)
Rudaya, O. A., Chesnokov, N. N., Kirina, I. B., Tarova, Z. N., Bobrovich, L. V., Kiriakova, O. I.: The research of seed reproduction peculiarities of wild-growing Paeonia L. genus and perspectives of using peony seeds in food-processing industry. IOP Conf. Ser. Earth Environ. Sci. 845, 012002, 2021.
Suleymanova, G., Boldyrev, V., Savinov, V.: Post-fire restoration of plant communities with Paeonia tenuifolia in the Khvalynsky National Park (Russia). Nat. Conserv. Res. 2019, 4, 57–77.
Sun, J., Guo, H., Tao, J.: Effects of harvest stage, storage, and preservation technology on postharvest ornamental value of cut peony (Paeonia lactiflora) flowers. Agronomy, 12, 230, 2022.
Toma, F., Şelaru, E., Georgescu, M.I., Petra, S., Pădure, I. M., Zamfirvasca, D., Venat, O.: Studies to Support the Proclamation of Peony as Romania's National Flower. AgroLife Scientific Journal, 2 (1):103-112, 2013. ISSN 2285-5718.
Yang, Y., Sun, M., Li, S., Chen, Q., Teixira da Silva, J.A., Wang, A., Yu, X.: Germplasm resources and genetic breeding of Paeonia: a systematic review. Hortic Res. 7, 107, 2020. https://doi.org/10.1038/s41438-020-0332-2.
Zhang, D., Xie, A., Yang, X., Yang, L., Shi, Y., Dong, L., Lei, F., Sun, L., Bao, M., Sun, X.: Analysis of Physiological and Biochemical Factors Affecting Flower Color of Herbaceous Peony in Different Flowering Periods. Horticulturae, 9(4), 502, 2023. doi.org/10.3390/horticulturae9040502.
Zhang, J., Zhang, D., Wei, J., Shi, X., Ding, H., Qiu, S., Guo, J., Li, D., Zhu, K., Horvath, D.P., et al.: Annual growth cycle observation, hybridization and forcing culture for improving the ornamental application of Paeonia lactiflora Pall. in the low-latitude regions. PLoS ONE, 14, e0218164, 2019.
Zlatković, B., Ranđelović, V., Jusković, M., Marković, M.: New floristic records in Serbia and northern Macedonia. VIII Symposium on the flora of Southeastern Serbia and neighbouring regions, 1-4, 2005. Niš.
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).