Haotropni efekat trifluorosirćetne i perhlorne kiseline na formiranje inkluzionih kompleksa između β-ciklodekstrina i risperidona, olanzapina i njihovih srodnih supstanci

Sažetak

U novije vreme sve više pažnje se poklanja efikasnom razvoju metode uz istovremenu procenu njenih ekoloških karakteristika. Jedna of često primenjivanih strategija za razdvajanje baznih jonizacionih supstanci jeste dodatak haotropnih soli u mobilnu fazu. Sa druge strane, ekološki prihvatljiva metoda tečne hromatografije može se razviti dodatkom ciklodekstrini (CD) kao aditiva mobilne faze. Cilj ovog rada je bio da se istraži mogućnost dodatka haotropnih agenasa u mobilnu fazu u kojoj se već nalaze CD. Na ovaj način moglo bi doći do narušavanja solvatacionog omotača oko analita, što bi ubrzalo proces kompleksiranja analita i CD. Model smeša se sastojala od risperidona, olanzapina i njihovih srodnih supstanci. Metoda je razvijana primenom metodologije eksperimentalnog dizajna, dok su optimalni uslovi birani primenom Deringerove funkcije poželjnih odgovora. Matematički modeli koji su dobijeni za svaki posmatrani odgovor, omogućili su da se ispita pojedinačni i zajednički uticaj koncentracije β-CD, tipa i koncentracije haotropnog agensa, kao i količine acetontrila u mobilnoj fazi. Pokazalo se da najveći uticaj na retencioni faktor ima količina acetonitrila u mobilnoj fazi. Povećanje koncentracije haotropa dovodi do produženja retencionog faktora, ali ukoliko je količina acetonitrila u mobilnoj fazi visoka efekat haotropa postaje zanemarljiv. Interakcija između analita i β-CD su slabe u poređenju sa interakcijama koje analit ostvaruje sa haotropnim agensom ili acetonitrilom, te proces kompleksiranja biva prevaziđen drugim vrstama interakcija u ovom komplikovanom sistemu. Iz tog razloga smanjenje retencionog vremena kao posledica kompleksiranja ne dolazi do izražaja. Uočeno je i da povećanje koncentracije β-CD dovodila je do povećanja rezolucije kritičnih parova. Optimalni hromatografski uslovi odabrani su na osnovu 3D grafikona Deringerove funkcije poželjnih odgovora. Za razdvajanje olanzapina i njegove srodne supstance, optimalni uslovi su obuhvatali 16% acetonitrila, 0,95% trifluorosirćetnu kiselinu kao haotropni agens i 9 mM β-CD. Optimalni uslovi u slučaju razdvajanja risperidona i njegove srodne supstance obuhvatali su 25% acetonitrila, 0,27% trifluorosirćetne kiseline i 5mM β-CD.