ANTIINFLAMATORNA AKTIVNOST ETANOLNIH EKSTRAKATA ŠTITOVA DIVLJE ŠARGAREPE (Daucus carota L.) IZ SRBIJE I GRČKE
Sažetak
Divlja šargarepa, Daucus carota L. (Umbelliferae) je aromatična biljka koja se od davnina koristi u tradicionalnoj medicini zbog svojih priznatih terapeutskih svojstava. U ovom radu je ispitivana uporedna analiza prinosa ekstraktivnih materija (EM), sadržaja ukupnih fenola i flavonoida, kao i antiinflamatorne aktivnosti ekstrakata divlje šargarepe (štitovi bez semena) iz dve zemlje (Srbije (SDŠ) i Grčke (GDŠ)). Ekstrakti su dobijeni maceracijom 50% V/V etanolom korišćenjem solvomodula 1:10 m/V u toku 48 h. Sadržaj ukupnih fenola i ukupnih flavonoida je određen Folin-Ciocalteu metodom i reakcijom kompleksiranja sa AlCl3, respektivno, i njihova in vitro antiinflamatorna aktivnost goveđim serum albumin-BSA testom. Prinos EM u dobijenim ekstraktima SDŠ i GDŠ iznosio je 15,96 i 14,23 g na 100 g biljnog materijala. Ekstrakti štitova divlje šargarepe iz dve zemlje imaju sličan sadržaj ukupnih fenola (56,94 i 55,30 mg GKE/g suvog ekstrakta za SDŠEi GDŠ, respektivno) i flavonoida (48,90 i 48,68 mg RE/g suvog ekstrakta za SDŠ i GDŠ), respektivno), dok je ekstrakt SDŠ pokazao bolju antiinflamatornu aktivnost. Oba ekstrakta su pokazala značajan in vitro antiinflamatorni efekat, pri čemu je veći procenat detektovan ekstraktom SDŠ (91,83%) u poređenju sa ekstraktom GDŠ (88,27%). Vrednost inhibicije denaturacije BSA za diklofenak natrijum (standardni antiinflamatorni lek) iznosio je 95,6%. Dobijeni rezultati ukazuju na moguću primenu oba ekstrakta u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji kao bezbednije alternative sintetičkim aditivima.
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).