UTICAJ RAZLIČITIH FAKTORA NA VREDNOSTI GALEKTINA-3 U SINDROMU POLICISTIČNIH JAJNIKA

  • Lazar Stošić Univerzitet u Nišu – Medicinski fakultet
  • Valentina Nikolić Univerzitet u Nišu – Medicinski fakultet, Katedra za farmakologiju sa toksikologijom
  • Milan Stefanović Univerzitetski klinički centar Niš, Klinika za ginekologiju i akušerstvo
  • Slavica Sunarić Univerzitet u Nišu – Medicinski fakultet, Katedra za farmaciju
  • Gorana Nedin Ranković Univerzitet u Nišu – Medicinski fakultet, Katedra za farmakologiju sa toksikologijom
  • Dragana Stokanović Univerzitet u Nišu – Medicinski fakultet, Katedra za farmakologiju sa toksikologijom
  • Aleksandra Ignjatović Univerzitet u Nišu – Medicinski fakultet, Katedra za medicinsku statistiku i informatiku
  • Danijela Milenković Univerzitet u Novom Sadu – Medicinski fakultet

Sažetak


Sindrom policističnog ovarijuma najčešći je endokrinološki i metabolički poremećaj zastupljen kod žena u reproduktivnom periodu. Serumske vrednosti galektina-3 povišene su kod pacijentkinja sa sindromom policističnih jajnika i postoji pozitivna korelacija između vrednosti galektina-3 i insulinske rezistencije, nivoa androgena i hirzutizam skora (1). Bromokriptin kod pacijentkinja sa sindromom policističnih jajnika inhibiše hipersekreciju LH što dovodi do uspostavljanja ciklične ovarijalne funkcije i smanjene sinteze androgena (2). Metformin se koristi u terapiji sindroma policističnih jajnika zbog povećanja insulinske osetljivosti i estrogenske sekrecije jajnika i smanjene ovarijalne sinteze androgena (3). Cilj našeg istraživanja bio je određivanje faktora koji utiču na vrednosti galektina-3 u sindromu policističnih jajnika. Na Klinici za ginekologiju i akušerstvo Univerzitetskog kliničkog centra Niš ispitivane su vrednosti galektina-3 u serumu 53 pacijentkinja starosti 23-43 godine, obolelih od sindroma policističnih jajnika. Sve pacijentkinje primale su metformin, dok je 11 pacijentkinja primalo i bromokriptin. Podaci dobijeni uzorkovanjem seruma obrađeni su u programu SPSS 27.0 metodom standardne višestruke regresione analize uz određivanje aritmetičke sredine i standardne devijacije doza metformina i bromokriptina, koncentracija metformina i galektina-3 u serumu. Metodom standardne višestruke regresione analize ispitivan je uticaj starosti, pušenja, BMI, klirensa kreatinina, bromokriptina i doze metformina na koncentraciju galektina-3. Ispitivani model objašnjava 23,2% varijanse galektina. Kao nezavisni faktori rizika izdvojili su se upotreba bromokriptina (Beta=0,484, p=0,036) i doza metformina (Beta=0,461 p=0,050). Uticaj bromokriptina je jači u odnosu na dozu metformina. Naše ispitivanje pokazalo je da je galektin-3 bio viši kod pacijentkinja koje su u terapiji pored metformina imale i bromokriptin, kao i višu dozu metformina.

Reference

1. Yilmaz H, Celik HT, Ozdemir O, Kalkan D, Namuslu M, Abusoglu S, Atalay CR, Yigitoglu R. Serum galectin-3 levels in women with PCOS. J. Endocrinol. Invest. 2014 Feb; 37:181-7.

2. Spruce BA, Kendall‐Taylor PA, Dunlop W, Anderson AJ, Watson MJ, Cook DB, GRAY C. The effect of bromocriptine in the polycystic ovary syndrome. Clin. Endocrinol. 1984 Apr; 20 (4):481-8.

3. Wang YW, He SJ, Feng X, Cheng J, Luo YT, Tian L, Huang Q. Metformin: a review of its potential indications. Drug Des Devel Ther. 2017 Aug 22:2421-9.

Objavljeno
2023/10/25
Broj časopisa
Vol. 73 Br. Suppl. 4 (2023): Arhiv za farmaciju - Treći naučni simpozijum SFUS
Rubrika
Poster prezentacije
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:

  1. Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.

  2. Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.

  3. Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).