Reč gostujućeg urednika

Tromboembolijski događaji su vodeći uzrok morbiditeta i mortaliteta širom sveta. S obzirom da je aktivacija kaskade koagulacije osnovni proces uključen u patogenezu ishemijskog moždanog udara i sistemske embolije kod pacijenata sa atrijalnom fibrilacijom ili venskog tromboembolizma, inhibicija koagulacije je kamen temeljac prevencije i lečenja ovih bolesti. Direktni oralni antikoagulansi (DOAK: inhibitor trombina dabigatran i inhibitori faktora Xa rivaroksaban, apiksaban, edoksaban i betriksaban) uvedeni su pre 10-tak godina i doneli su veliku reformu u antikoagulantnu terapiju. DOAK su u velikoj meri prevazišli nedostatke do tada jedinih oralnih antikoagulansa - antagonista vitamina K (VKA: varfarina i acenokumarola). Za razliku od varfarina, DOAK karakterišu brz početak dejstva, predvidljiv farmakokinetički profil, mali broj interakcija sa lekovima/hranom, manja potreba za praćenjem efekata, bolja adherenca pacijenta i manje komplikacija u vezi sa intracerebralnim krvarenjem. Zahvaljujući prednostima i sličnoj efikasnosti, DOAK-i sada u mnogim indikacijama zamenjuju VKA, kao i parenteralne antikoagulanse (niskomolekularne heparine, LMWH i druge). Ovaj tematski broj Arhiva za farmaciju bavi se DOAK-ima sa aspekta njihovih farmakoloških/farmakokinetičkih karakteristika, efikasnosti i bezbednosti, pružajući ažurirane podatke iz kliničkih studija i meta-analiza, za niz njihovih indikacija. One uključuju pacijente sa moždanim udarom i ne-valvularnom atrijalnom fibrilacijom, one sa povećanim rizikom od venskog tromboembolizma ili akutnim venskim tromboembolizmom, i pacijente nakon akutnog koronarnog sindroma sa povišenim vrednostima srčanih biomarkera u kojih se može koristiti rivaroksaban u kombinaciji sa odgovarajućom antiagregacionom terapijom. Takođe su obuhvaćena razmatranja primene DOAK-a u specifičnim populacijama pacijenata kao što su starije osobe, pacijenti sa oštećenjem bubrega ili oni sa određenim komorbiditetima (npr. malignitetom). Konačno, raspravlja se i o praktičnim pitanjima u vezi laboratorijskog praćenja efekata DOAK-a i situacijama u kojima je potrebno brzo okončanje njihovih efekata pomoću specifičnih antidota. Nadamo se da će radovi u ovom broju časopisa koristiti medicinskim radnicima, pre svega farmaceutima, lekarima i medicinskim biohemičarima, u unapređenju znanja o DOAK-ima i rešavanju problema u vezi sa antikoagulantnom terapijom u svakodnevnoj kliničkoj praksi.

                                                                                                                Gostujući urednik

                                                                                                                Prof. dr Maja Tomić

                                                                                                                Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet

                                                                                                                Katedra za farmakologiju