• Reč gostujućeg urednika

U pedijatrijskoj populaciji, akutne infekcije respiratornog trakta (IRT; obuhvataju prehladu, sinuzitis, faringitis, upalu srednjeg uha, laringotraheitis, bronhitis/bronhiolitis i pneumoniju) su najčešći razlog za traženje stručne pomoći od lekara ili farmaceuta. Iako je većina IRT uzrokovana virusima i ima samo-ograničavajući karakter, antibiotici se često propisuju. Neopravdana upotreba antibiotika može dovesti do neželjenih reakcija, širenja antimikrobne rezistencije i povećanja troškova lečenja, pa je izuzetno važno da se koriste racionalno. U svom članku Basa i Sovtić daju kratak prikaz kliničke slike i dijagnostike uobičajenih IRT kod dece, a zatim i detaljan pregled aktuelnih kliničkih smernica za njihovo lečenje, sa posebnim osvrtom na kriterijume za uvođenje antibiotika.

Uobičajeni lokalni simptomi IRT su zapušenost nosa sa rinorejom, bol u grlu i kašalj, a ako su prisutni, sistemski simptomi su obično groznica i glavobolja. Tomić i Pecikoza razmatraju nefarmakološke mere (npr. oralna hidratacija, primena fiziološkog rastvora ili ispiranje nosa, med) i lekove (nazalne dekongestive, antitusike, mukolitike, ekspektoranse, antipiretike/analgetike i lokalne preparate za ublažavanje gušobolje) koji se koriste za redukovanje simptoma IRT. Prikazani su aktuelni klinički dokazi o efikasnosti i bezbednosti ovih tretmana u pedijatrijskoj populaciji. Dat je i pregled dostupnih lekova sa farmaceutskim oblicima i režimima doziranja za odgovarajući uzrast.

Kundaković i Maksimović se fokusiraju na biljne lekovite proizvode za ublažavanje simptoma IRT kod dece: ekspektoranse (npr. Hederae helicis folium extract), demulcentna sredstva (npr. Althaeae radix, Plantaginis lanceolatae folium) i ekstrakte za ublažavanje nazalnih simptoma i upale grla (npr. Sisymbrii officinalis herba, Pelargonii radix). Razmatraju se dostupni podaci o efikasnosti i bezbednosti ovih preparata. Dat je i sveobuhvatan pregled biljnih monografija Evropske unije i njihove podobnosti za upotrebu kod dece.

Specifičnosti farmakokinetike lekova u pedijatrijskoj populaciji i posledično drugačije doziranje nego kod odraslih razmatrani su u članku autorki Jovanović i Vučićević. Glavni izvori farmakokinetičke varijabilnosti (promena u apsorpciji, distribuciji i eliminaciji leka) su razvoj jetre i bubrega, kao i različitosti u sastavu tela (npr. udelu vode i masnog tkiva) u različitim uzrastima. Farmakokinetičke karakteristike određenih antibiotika kod dece su takođe izložene.

Stavove i savete o izboru odgovarajućeg farmaceutskog oblika lekova za IRT kod dece iznose Cvijić i saradnici. Odabir oblika najviše zavisi od karakteristika leka, starosti i opšteg stanja pacijenta. Najviše se koriste preparati za oralnu, parenteralnu i inhalacionu primenu. Međutim, mnogi lekovi nisu dostupni u odgovarajućem farmaceutskom obliku i/ili jačini za decu, zbog čega je uobičajena njihova neodobrena upotreba. Pri izboru/izradi preparata za decu potrebno je pažljivo razmotriti sastav preparata (bezbednost pomoćnih supstanci), a izbor aplikatora prilagoditi uzrastu deteta.

Čast mi je i zadovoljstvo što imam priliku da uređujem ovaj tematski broj Arhiva za farmaciju. Verujem da će njegov sadržaj pružiti vredne informacije zdravstvenim radnicima za njihovu svakodnevnu praksu.

                                                                                                                     Gostujući urednik

                                                                                                                     Prof. dr Maja Tomić

                                                                                                                     Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet

                                                                                                                     Katedra za farmakologiju