Reč gostujućih urednica
Istraživači koji se bave razvojem sistema za isporuku lekovitih supstanci susreću se sa stalnim izazovima i potrebna im je konstantna razmena znanja i iskustva. Bilo da radimo sa dobro poznatim aktivnim farmaceutskim sastojcima (sa ili bez namere o promeni indikacije) ili novim kandidatima za lekovite supstance, cilj je inkorporirati ih u sisteme za isporuku koji mogu da obezbede poboljšane performanse leka. U zavisnosti od načina primene/administracije, određeni problemi se mogu prevazići formulisanjem mikro- i nanostrukturiranih nosača, mada se konvencionalni farmaceutski oblici takođe mogu značajno poboljšati uvođenjem određenih inovativnih ekscipijenasa i/ili optimizovanim procesima pripreme. Sva pomenuta dostignuća u pristupu formulaciji moraju biti pravilno okarakterisana, što podrazumeva simultanu optimizaciju in silico, in vitro i in vivo metoda karakterizacije, koje su u stanju da ukažu na svaku promenu kritičnih atributa kvaliteta.
Tokom pandemije koja je iza nas farmaceutska industrija je naučila niz lekcija, te stoga teži pronalasku određenih boljih i bržih rešenja. Višedecenijsko istraživanje nanosistema konačno se isplatilo tokom razvoja vakcina protiv COVID-19, motivišući istraživače širom sveta da nastave da razvijaju nove ili poboljšavaju postojeće tipove nanonosača. Međutim, neki od ovih nosača su se pokazali kao prilično izazovni za sveobuhvatnu karakterizaciju, često zbog sklonosti samoorganizovanja nekih prisutnih sastojaka. Svi važni regulatorni akteri prepoznali su potrebu da se istraživačka zajednica podrži pripremom novih smernica u oblasti farmaceutske nanotehnologije. Ali čak i ako ostavimo nanotehnologiju po strani, i konvencionalni farmaceutski oblici lekova neprestano podležu reformulaciji, bilo radi poboljšanja kvaliteta (često stabilnosti), efikasnosti ili bezbednosti leka. Kako bi se olakšao i ubrzao proces i obezbedilo blagovremeno snabdevanje tržišta potrebnim lekovima (skraćivanjem vremena transfera tehnologije), postojeće tehnike karakterizacije su unapređene i/ili ubrzane. Reološka svojstva su posebno važna za brojne farmaceutske oblike. Zbog toga su istraživači uspeli da osmisle brze, a opet pouzdane protokole koji su u stanju da registruju i najmanje promene u vrednostima kritičnih atributa kvaliteta.
S obzirom na to, srdačno vas pozivamo da pročitate specijalno izdanje časopisa Arhiv za farmaciju pod naslovom „Napredni nosači lekova: od optimizovanih postupaka izrade i karakterizacije do zadovoljavajućih kritičnih atributa kvaliteta“, pažljivo sastavljeno tako da obuhvati najnovije informacije iz ove oblasti.
Gostujuće urednice
dr Snežana Savić, redovni profesor
Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet
Katedra za farmaceutsku tehnologiju i kozmetologiju
dr Ivana Pantelić, vanredni profesor
Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet
Katedra za farmaceutsku tehnologiju i kozmetologiju