Reč gostujuće urednice
Gojaznost ostaje jedan od najvećih javnozdravstvenih izazova 21. veka, koji pogađa milione ljudi širom sveta i jedan je od najznačajnijih faktora rizika za nastanak brojnih komorbiditeta, od kojih su najčešći kardiovaskularne bolesti, dijabetes i kancer. Tretman gojaznosti zahteva sveobuhvatan pristup koji uključuje dijetarne, farmakološke i bihejvioralne intervencije. Ovo specijalno izdanje Arhiva farmacije pod nazivom „Tretman gojaznosti – izazovi i perspektive“ pruža detaljan i opsežan pregled najnovijih istraživanja i dostignuća u ovoj oblasti, koja je od značaja kako naučnoj tako i stručnoj javnosti.
Ovo izdanje sadrži dvanaest pažljivo odabranih radova koji se bave različitim aspektima tretmana gojaznosti sa interdisciplinarnim pristupom. Teme radova obuhvataju dijetarne intervencije, farmakoterapiju, klinički tretman gojaznosti, farmaceutsku zdravstvenu zaštitu, biohemijsku dijagnostiku, molekularne mehanizme, ali i bezbednosne aspekte različitih dijetarnih intervencija, kao i uticaj faktora životne sredine na razvoj gojaznosti. Efikasnost različitih dijetarnih intervencija u tretmanu gojaznosti je u fokusu poslednjih decenija, tako da je ovde data i njihova detaljna analiza u smislu efikasnosti u redukciji telesne mase i očuvanju zdravlja. Poseban osvrt dat je i na ispitivanje potencijala različitih fitohemikalija u tretmanu gojaznosti, sa naglaskom na njihove mehanizme delovanja i terapeutski potencijal. Dijetetski suplementi i njihova bezbednost su takođe u fokusu naučne i stručne javnosti. Zbog toga je analizirana i uloga biljnih dijetetskih suplementa kao deo intervencija u redukciji telesne mase, a njihova korist primene sagledana je u odnosu na potencijalne rizike, što je ključno za bezbednost pacijenata i efikasan tretman.
Farmakoterapija gojaznosti je još jedna važna oblast koja se obrađuje u ovom broju. Dat je pregled aktuelnih smernica za farmakoterapiju gojaznosti, kao i perspektive u razvoju novih lekova. Ovo je dopunjeno farmakoekonomskom analizom upotrebe lekova za gojaznost u odabranim evropskim zemljama, koja je od posebnog značaja za planiranje efikasne, ali i isplative strategije javnog zdravlja. Takođe, detaljno su razmatrani izazovi u kliničkom lečenju gojaznosti, što je od značaja za sagledavanje toga kako se farmakoterapija gojaznosti zasnovana na dokazima integriše u rutinsku kliničku praksu.
Centralna uloga zdravstvenih radnika, posebno farmaceuta, u lečenju gojaznosti obrađena je kroz strategije za efikasno savetovanje pacijenata i kroz intervencije na nivou primarne zdravstvene zaštite. Sveobuhvatno razumevanje gojaznosti takođe zahteva razumevanje biohemijskih i molekularnih mehanizama koji leže u osnovi gojaznosti, ali i dijagnostičkih markera koji su kritični za njeno otkrivanje i lečenje.
U ovom izdanju poseban akcenat je stavljen i na epigenetske markere gojaznosti, i to kroz ulogu mikro RNK u razvoju gojaznosti, naglašavajući njihovu regulatornu funkciju, ali i kao potencijalno ciljno mesto delovanja dijetarnih intervencija, kao na primeru intervencije probioticima. Dodatno, multidisciplinarni pristup ovoj temi specijalnog izdanja ogleda se i u sagledavanju dugoročnih zdravstvenih ishoda prilikom primene određenih dijetarnih intervencija i na primeru ishrane sa visokim sadržajem proteina, o čijoj bezbednosti se diskutuje kroz interakcije sa gastrointestinalnom mikrobiotom i posledičnim efektima na metaboličko zdravlje. U ovom specijalnom izdanju posebno je naglašena često zanemarena i potcenjena uloga faktora životne sredine u etiologiji gojaznosti, i to kroz istraživanje povezanosti između izloženosti zagađivačima životne sredine i razvoja gojaznosti. Istraživanje u ovoj oblasti, kao i podizanje svesti javnosti o ovoj temi, ključno je za razvoj holističkih i preventivnih strategija javnog zdravlja za prevenciju i tretman gojaznosti.
Konačno, zahvaljujem se uredniku prof. dr Radici Stepanović-Petrović na prilici da gojaznost stavim u fokus ovog izdanja, ali i svim autorima koji su svojim kvalitetnim radovima i kritičkim osvrtom na dokaze iz literature doprineli da ovo izdanje Arhiva za farmaciju pruži sveobuhvatni pristup sagledavanju kompleksnosti problematike gojaznosti. I na kraju, samo kroz zajedničke napore i interdisciplinarnu saradnju, ali i individualnim pristupom svakom od pacijenata, možemo unaprediti istraživanja u polju prevencije i tretmana gojaznosti.
Gostujuća urednica
dr sci Nevena Ivanović, vanredni profesor
Univerzitet u Beogradu – Farmaceutski fakultet
Katedra za bromatologiju