Artefact

OD VEČERINKI DO NOKTURNA – KODIFIKACIJA TRADICIJE U SAVREMENOST

Trena Jordanoska — Wed, 18 Sep 2019 13:11:45 +0200

Stvaralaštvo Dimitrija Bužarovskog je neiscrpna muzikološka riznica deklarisana njegovim stavom multistilizma i multižanrovizma. Tražeći originalnost u ukrštanju i nadgradnji idioma, posebno iz popularnih žanrova – folklora, popularne muzike i džeza, njegova dela su već nekoliko decenija primer kompozitorskih postupaka koji neoromantično grade nacionalnu školu, ali opet na jedan univerzalni globalni nivo. Zbog toga ona veoma vešto komuniciraju i na lokanom nivou, ali i u mnogo širem međunarodnom okruženju. Jedno od najizvođenijih dela Bužarovskog ciklus Nokturna za klavir (Večerinke u originalu) je tipičan primer transcendencije klasičnog u savremenog, popularnog u elitnog, jednoslojnog u višeslojnog, i jednostavnog u virtuoznog.

НЕКИ КАРАКТЕРИСТИЧНИ ПРИМЕРИ КОДА ИЗ БЕТОВЕНОВОГ СТВАРАЛАШТВА

Danijela V Ilic — Tue, 12 Nov 2019 10:01:19 +0100

Након опширног истраживања на тему коде у Бетовеновим делима, аутор је сматрао да би овакав рад био од користи, јер су у њему истакнути сви карактеристични примери кода из Бетовеновог стваралаштва, од почетних и кратких, које се пре могу назвати спољашњим проширењима, па до оних које представљају коде целог циклуса, а не само облика у чијем су саставу. Селекција овом приликом није примењена у зависности у оквиру ког формалног обрасца су се јавиле.

Слушање музике у оквиру предшколског образовања у програмским документима и стручним публикацијама у Србији од краја XIX века до данас

Maja S. Sokolović Ignjačević — Thu, 21 Nov 2019 13:43:30 +0100

Слушање музике једна је од веома значајних и учесталих активности које се реализују у предшколским установама, у оквиру музичког васпитања и образовања деце. У овом раду намера нам је била да сагледамо начин на који је слушање музике обрађено у програмским документима и стручним публикацијама коришћеним и објављеним у Србији од краја XIX века до данас, које сличности и разлике су уочљиве међу наведеним смерницама, те у којој мери су оне усклађене са иностраном литературом у овој области. У овом раду је најпре креиран својеврстан теоријски оквир, у ком су сумирани кључни ставови и резултати иностраних истраживања везаних за слушање музике. Потом су анализиране публикације, коришћене или објављене на нашим просторима, у којима је обрађена тема слушања музике, применом анализе садржаја, кроз одабране категорије. Установљене су сличности и разлике међу анализираним публикацијама у погледу постављених циљева за рад у домену слушања музике у предшколској узрасној фази, критеријума за одабир музичких садржаја и методских поступака.

IKONOSTAS CRKVE SVETOG LUKE U KUPINOVU KAO PRILOG PROUČAVANJU SLIKARSKOG OPUSA JAKOVA ORFELINA

Teodora A Filipović — Tue, 02 Jul 2019 10:43:43 +0200

Polazeći od uticaja Zlatne epohe baroka koja je na zapadu već bila na izmaku, u Srbiji je ona tek počela da se razvija, posebno u sakralnoj umetnosti. Slikarstvo ranog baroka nije stvarala homogena grupa slikara. Razvijalo se pod rusko-ukrajinskim, južnobalkanskim i uticajima koji su polako pristizali iz zapadnoevropskih centara umetnosti, a nova barokna shvatanja započela su izvođenjem zidnog slikarstva u novopodignutim srpskim crkvama. Na dalje, analizom istoriografskih podataka može se uopštavati dalji razvoj barokne sakralne umetnosti, koja sada dobija odlike visokog baroka, a koju odražava čvršća kulturna orijentacija ka Beču, crkvene i školske reforme. Srpsko slikarstvo poslednjih decenija 18. veka predstavljalo je skup raznorodnih shvatanja, ali su u osnovi preovlađivale likovne formulacije vodećeg majstora kasnobaroknog eklekticizma Jakova Orfelina, koji je svojom ličnošću i delom dao duhovni pečat našoj kulturi epohe prosvećenosti. Savremena tumačenja crkvenog slikarstva našla su prisustvo u delima Jakova Orfelina koji će pod uticajem prosvetiteljstva starozavetnu i novozavetnu tematiku tumačiti u okvirima istorijskog slikarstva. Upravo je ikonostas rokajnog stila crkve Svetog Luke u Kupinovu, koji je oslikao Jakov Orfelin u pozno baroknom-rokajnom maniru sa izvanrednom portretskom obradom likova i najfinijim kolorističkim rešenjima, primer nove orijentacija srpskog slikarstva 18. veka i kao takav reprezentativan primer kulturnog nasleđa epohe koja je unačajan segment srpske kulturne baštine.

ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ ТРАДИЦИОНАЛНE МОНГОЛСКE ЈУРТE И ЊЕНЕ ПРИМЕНЕ

Sinisa S Prvanov — Tue, 12 Nov 2019 10:07:18 +0100

Јурта је мобилна, стамбена јединица кружне основе, израђена од ребара флексибилног дрвета и покривена филцом. Она представља веома снажан и поуздан тип шатора. Јурте су примарни тип становања у централној Азији, посебно Монголији, већ хиљадама година, у готово истом облику као што постоје и данас. На периферијама великих градова, попут престонице Улан Батора (Улаанбаатар) и Дарккана (Даркхан), налазе се неформална насеља, „гер окрузи”, у којима живи 40% укупне популације. Јурте у гер окрузима су ретко повезане градским водоводом и канализацијом, тако да су становници тих заједница принуђени да се међусобно организују ради решавања ових потреба. Традиционалне јурте су одрживе структуре врло добро прилагодиве за номадска друштва, али, када се налазе у градовима високе урбане густине, у непланираним и неформалним насељима, оне стварају проблеме као што су загађење ваздуха и околине. Овај прилог представља свеобухватно истраживање о јурт становању у Монголији и презентацију налаза о стамбеним условима у Гер-округу града Улан Батора током периода oд 2013 до 2015 године. Прилог се бави и темама као што су развој јурти у складу са одрживим параметрима, очувању културних вредности, и традиционалног градитељства. Будући да је избегличка криза последњих година привукла велику светску пажњу, монголску јурту такође треба посматрати и као потенцијално решење за избегличка склоништа и једну од опција за изградњу већих мобилних стамбених јединица.

Кључне речи: Монголска архитектура, гер четврти, неформална насеља, номадски шатори, избегличка склоништа, традиционална архитектура.

Методичка функционалност интегративног приступа у слушању музике: Друга руковет, Ст. Ст. Мокрањца

Урош Н Симић — Tue, 12 Nov 2019 10:02:45 +0100

Лик и дело Стевана Стојановића Мокрањца свакако представља средиште српске историје музике, као и музичке културе. Према томе, његова дела морају да имају посебно место и у процесу наставе музичке културе, ако се узме у обзир да је упознавање са културом свог и других народа један од програмом прописаних циљева. Анализа уџбеника музичке културе за трећи разред основне школе показала је да се Мокрањцу и његовим руковетима приступа кроз обраду народне песме У Будиму граду – завршне песме Друге руковети. Овим радом представљамо приступ који подразумева да се кроз низ од пет наставних часова музичке културе обради свих пет народних песама, које су Мокрањцу биле инспирација за писање Друге руковети и да сáмо слушање ове композиције представља природну надоградњу. Посебан акценат ставља се на вишенаменски потенцијал народних песама. То подразумева да песме Друге руковети морају да остварују још неке наставне циљеве и задатке. Овакав начин рада, дакле, поред упознавања са делима Стевана Мокрањца, омогућава ученицима да остваре и друге наставне задатке као што су рад на почетном музичком описмењавању, развоју музичких способности, а све кроз оквир Друге руковети.