Нишке музичке свечаности и авангардна музика: студије случаја. Концерт Електронског студија III програма Радио Београда и "Вече Џона Кејџа"
Sažetak
У периоду доминације социјалистичког реализма и умереног модернизма, који су за српско послератно музичко стваралаштво значили изолацију од европских и светских авангардних тенденција, током шездесетих и седамдесетих година XX века музика српских и југословенских стваралаца млађе генерације постаје отворена за нове звучне концепте серијализма, алеаторике, електронског медија и минимализма. Радикалан прекид са традицијом и промене у готово свим аспектима нове музике – естетици, нотацији, звучној реализацији – отежали су успостављање јасних критеријума за њено вредновање и, самим тим, ширу рецепцију најактуелнијих тенденција. Осим два институционална музичка пункта на којима се изводила и пропагирала савремена светска и домаћа музика – међународни Загребачки бијенале, основан 1961. и Југославенска музичка трибина у Опатији, основана 1964. (од 1979. под називом Трибина музичког стваралаштва Југославије), концертне и фестивалске позорнице у водећим музичким центрима тадашње Југославије показале су приличну уздржаност према савременој музици. На примеру рецепције електроакустичних композиција насталих у Електронском студију III програма Радио Београда и соната за препарирани клавир Џона Кејџа (Cage) које су изведене на фестивалу уметничке музике Нишке (Октобарске) музичке свечаности осамдесетих година прошлог века, у раду се говори о заступљености авангардне музике на овој музичкој манифестацији и односу локалне јавности према савременим композиционим струјањима.
Reference
Cvetković, S. (2014). Kriza ozvučena muzikom, muzika obeležena krizom: Niške muzičke svečanosti (NIMUS) u poslednjoj deceniji XX veka. Teme – časopis za društvene nauke, 38(3), 1365–1384.
Despić, D. (2000). BEMUS (1969–1989). Trideset godina Beogradskih muzičkih svečanosti. Beograd: Jugokoncert.
Gržinić, M. (2005). Avangarda i politika – istočnoevropska paradigma i rat na Balkanu. Beograd: Beogradski krug.
Ignjatović, M. (1986). Čudo Džona Kejdža. Klavirski resital Nade Kolundžije. Narodne novine, 6, 13. oktobar.
Ivanović, M. (1976). Posle Oktobarskih muzičkih svečanosti. Narodne novine, 10, 23. oktobar.
Ivanović, M. (1978). Oktobarske muzičke svečanosti Niš „78” Svetkovina muzike. Narodne novine, 10, 10. oktobar.
Ivanović, M. (1981a). Koncert Elektronskog studija Radio-Beograda. Muzika novog izraza. Narodne novine, 16, 10–11. oktobar.
Ivanović, M. (1981b). Koncert dua Vernjikov – Bogino. Narodne novine, 5, 12. oktobar.
Ivanović, M. (1981c). Opera za publiku. Narodne novine, 11, 15. oktobar.
Mandić, I. (1972). Da li nam je Bijenale potreban? U P. Selem (Ur.), Novi zvuk – izbor tekstova o suvremenoj glazbi (str. 189–192). Zagreb: Nakladni zavod Matice hrvatske.
Milosavljević, T. (1986). Počinju muzičke svečanosti. Narodne novine, 5, 8. oktobar.
Nešić, T. (1976). Završene niške Oktobarske muzičke svečanosti. Kojim putem dalje? Politika, 16, 20. oktobar.
Ozgijan, P. (1974). Sa BEMUS-a. Elektronski zvukovi. Politika, 14, 24. oktobar.
Petrović, D. (2006). Monografija 30 godina NIMUS-a. Niš: Punta.
Radovanović, V. (1985). Elektronski studio Radio Beograda. Beograd: PGP-RTB. Propratni tekst LP izdanja.
Stefanović, P. (1952). O nerazumevanju muzike kod nas. Književnost, 4, 349.
Šuvaković, M. (2009). Sećanje na umetnost komunizma analiza kontradikcija: pristupi i prestupi. Remont art files – časopis za promociju savremene umetnosti, 2/3, 10–16.
Artefact omogućava otvoreni pristup i, u skladu sa preporukom CEON-a, primenjuje Creative Commons (CC BY) odredbe o autorskim pravima:
Autori koji objavlјuju u Artefact-u pristaju na sledeće uslove:
a) Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavlјivanja rada i licenciraju ga Creative Commons licencom koja omogućava drugima da dele rad uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavlјivanja u ovom časopisu.
b) Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju rada objavlјenog u časopisu (npr. postavlјanje u institucionalni repozitorijum ili objavlјivanje u knjizi), uz navođenje da je rad izvorno objavlјen u ovom časopisu.
c) Autorima je dozvolјeno i podstiču se da postave objavlјeni rad onlajn (npr. u institucionalnom repozitorijumu ili na svojim internet stranicama) pre i tokom postupka prijave priloga, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavlјenog rada (up. Efekat otvorenog pristupa).