OD VEČERINKI DO NOKTURNA – KODIFIKACIJA TRADICIJE U SAVREMENOST

  • Trena Jordanoska Univerzitet „Sv. Kiril i Metodij“, Fakultet muzičke umetnosti u Skoplju, Republika Makedonija
DOI: https://doi.org/10.5937/artefact5-22084

Sažetak


Stvaralaštvo Dimitrija Bužarovskog je neiscrpna muzikološka riznica deklarisana njegovim stavom multistilizma i multižanrovizma. Tražeći originalnost u ukrštanju i nadgradnji idioma, posebno iz popularnih žanrova – folklora, popularne muzike i džeza, njegova dela su već nekoliko decenija primer kompozitorskih postupaka koji neoromantično grade nacionalnu školu, ali opet na jedan univerzalni globalni nivo. Zbog toga ona veoma vešto komuniciraju i na lokanom nivou, ali i u mnogo širem međunarodnom okruženju. Jedno od najizvođenijih dela Bužarovskog ciklus Nokturna za klavir (Večerinke u originalu) je tipičan primer transcendencije klasičnog u savremenog, popularnog u elitnog, jednoslojnog u višeslojnog, i jednostavnog u virtuoznog.

Reference

BuzAr (2000). Nocturnes op. 49. Buzar (Buzarovski’s Compositions), Preuzeto sa http://buzar.mk/ BuzarovskiWorks/Nocturnes.html.

Buzarovski, D. (2003). Firfov Collection Revisited: Oral Tradition after 30 Years. In D. Buzarovski (Ed.),

Contemporary Trends in Musicology and Ethnomusicology, Second Struga Conference, 41–52. Skopje: IRAM.

Buzarovski, D. (2004). IRAM’s CD Female vocal soloists from the Firfov Collection. In D. Buzarovski (Ed.),

Third Struga Conference Contemporary Trends in Musicology and Ethnomusicology, 1–13. Skopje: IRAM.

Bužarovski, D. (2003a). Bapchorki, documentary. Skopje: BuzAr. Bužarovski, D. (2003b). Kosturchanki, documentary. Skopje: BuzAr.

Bužarovski, D. (2014). Ohrid. Oxford Music Online, Grove Music Online, September 3. doi: 10.1093/ gmo/9781561592630.article.2271126

Džimrevski, B. (1985). Čalgiskata tradicija vo Makedonija. Skopje: Makedonska kniga.

Džimrevski, B. (2005). Gradska instrumentalna i muzička tradicija vo Makedonija 1900–1941. Skopje: Institut za folklor „Marko Cepenkov“ – Skopje.

Islam, A. (2007). Tonskiot sistem na turskata muzika, so kratok pregled na istorijata na turskata muzika i muzičkite formi. Skopje: Kultura.

Jordanoska, T. (2014a). Od IRAM-a do BuzAr-a – zgodovina digitalnega arhiviranja glasbene kulturne dediščine v Makedoniji; From IRAM to BuzAr – a history of digital archiving of music cultural heritage in Macedonia. Glasba v šoli in vrtcu, 18/ 4, 10–17.

Jordanoska, T. (2014b). Orient and Occident Encounters in Dimitrije Buzarovskiʼs Oratorio ‘Radomir’s Psalms’. Musicological Annual, 50/2, 63–75. doi: 10.4312/mz.50.2.63-75

Jordanoska, T. (2014c). Povezivanje tradicije i eksperimenta – elektronska i kompjuterska muzička dela Dimitrija Bužarovskog. In D. Žunić i M.M. Đurđanović (ur.), Balkan Art Forum Umetnost i kultura danas, Zbornik radova sa naučnog skupa (Niš 11–12. oktobar 2013), 285–301. Univerzitet u Nišu, Fakultet umetnosti u Nišu.

Jordanoska, T. (2017). Koga dzvezdite kje se složat. Kulturen život, LXI, 70–73.

Nolčeva, R. (2000). „Večerinki“ kako makedonska nokjna muzika, Za praizvedbata na „Večerinki“ na Dimitrije Bužarovski na FMU. Vest, Sep 11, 11.

Ruben, V. (2000). Muzika von vremeto i prostorot, Kon praizvedbata na „Večerinki“ (Nokturna) na Dimitrije Bužarovski. Makedonija denes, Sep 12, 21.

Seeman, S. T. (2012). Macedonian čalgija: A Musical Refashioning of National Identity. Ethnomusicology

Forum, 21/3, 295–326. doi: 10.1080/17411912.2012.699768

Objavljeno
2019/09/11
Broj časopisa
Vol. 5 Br. 1 (2019)
Rubrika
Originalni naučni članak

Artefact omogućava otvoreni pristup i, u skladu sa preporukom CEON-a, primenjuje Creative Commons (CC BY) odredbe o autorskim pravima:

Autori koji objavlјuju u Artefact-u pristaju na sledeće uslove:

a)     Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavlјivanja rada i licenciraju ga Creative Commons licencom koja omogućava drugima da dele rad uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavlјivanja u ovom časopisu.

b)     Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju rada objavlјenog u časopisu (npr. postavlјanje u institucionalni repozitorijum ili objavlјivanje u knjizi), uz navođenje da je rad izvorno objavlјen u ovom časopisu.

c)     Autorima je dozvolјeno i podstiču se da postave objavlјeni rad onlajn (npr. u institucionalnom repozitorijumu ili na svojim internet stranicama) pre i tokom postupka prijave priloga, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavlјenog rada (up. Efekat otvorenog pristupa).