Introduction

Abstract

Koncem decembra 2006. godine, pred naučnom javnošću pojavio se prvi broj publikacije sa akronimom CM – časopis za upravljanje (management) komuniciranjem. Osnivači su bili i ostali isti: Fakultet političkih nauka, Univerziteta u Beogradu i Protocol/Instutut za upravljanje komunikacijama u Novom Sadu. Ako ste tada mislili da ovakva publikacija, i to u formi stare dobre štampe, neće biti dugo u vašim rukama i na policama za knjige – prevarili ste se. Decenija je dugačak vremenski period za časopis koji je povremeno imao pomoć Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koji se oslanja na redakciju entuzijasta, koji se od nastanka besplatno distribuira svakome ko to poželi i koji se tvrdoglavo drži „hardcopy“ oblika (papira) uz digitalnu, onlajn verziju.

Uprkos teškoćama i počestom nerazumevanju, opstali smo i preživeli „informacioni potop“, globalizaciju i porađanje „informacionog društva“, u kojem se klikom na miša ili dodirom ekrana digitalnih sprava sve više glasa za imidže, kupuju brendovi, a ono što se može lako i zgotovljeno dobiti od internet pretraživača brka sa sopstvenim znanjem. Nismo postali brend zbog ignorancije medija, ali se uporno držimo stava koji je izrečen u „Uvodnom slovu“  za prvi broj časopisa 2006. godine. „...Sve lakša dostupnost informacijama ne znači da zbog toga lako i spontano proističe novo znanje. Da bi bilo moguće izlučiti ga iz informativne poplave, potrebno je da se tu i tamo postave ustave kojima će se informacioni tokovi primiriti, sadržina produbiti, a na površini jaza, kao u ogledalu, pojavi ljudski lik.“  Namera ovog časopisa bila je, i ostala je, da postane jedna od ovakvih ustava. I ona odoleva deceniju i više.