Savremene studije bezbednosti

Značaj implementacije rodne perspektive u postkonfliktnoj izgradnji mira u Liberiji

Vanja Matović — Wed, 24 Jan 2024 12:16:29 +0100

Последњих деценија, родна перспектива мировних операција привукла је значајну пажњу истраживача, креатора политике и медија.Будући да мировне операције представљају један од најефикаснијих инструмената за решавање сукоба, разумевање несразмерног утицаја насилних сукоба на жене и девојчице кључно је за разумевање питања родне перспективе мировних операција. Уважавање њихових различитих искустава у сукобима није само правично, већ је од суштинског значаја за постконфликтну изградњу мира. Мировна операција Уједињених нација у Либеријиважи за једну од најуспешнијих и представља изузетан пример мировне операције у којојсу присуство мировњакиња у контингенту, као и благовремена и адекватна имплементација родне перспективе, инспирисали локалне жене да учествују у мировним и безбедносним напорима. Ово се показало корисним, не само за мировнуоперацију,већ и за јачање напора за стварањем стабилног и инклузивног постконфликтног друштва. Стога, имплементација родне перспективе у мировним операцијама није императив само у теорији, већ иу пракси, представљајући неопходан елемент за успех мировних операција и успешну изградњу мира у постконфликтном окружењу.

ПРОЦЈЕНА САМОЕФИКАСНОСТИ ПОЛИЦИЈСКИХ СЛУЖБЕНИКА У КРИЗНИМ СИТУАЦИЈАМА

Žana S. Vrućinić, Snježana Kecman — Fri, 26 Jan 2024 18:45:54 +0100

Достизање оптималног функционисања полицијских службеника у кризним ситуацијама односно самоефикасности, поред осталог, могуће је подстицањем унутрашњих механизама отпорности који су у овом истраживању операционализовани путем оптимизма, наде и стратегија превладавања стреса. С тим у вези, циљ овог истраживања је био да се истражи међусобни однос самоефикасности полицијских службеника у кризним ситуацијама и оптимизма, наде и стилова превладавања стреса. Након тога истражен је допринос ових ресурса отпорности у објашњавању критеријумске варијабле, као и разлика у нивоу њене изражености с обзиром на сложеност послова и задатака. Узорак је пригодан и састојао се од 3 подузорка. Варијабла самоефикасност у кризи мјерена је четворофакторском Скалом самоефикасности у кризи (C S-E S, Sejin, 2016). За мјерење варијабле оптимизам кориштен је Ревидирани тест животних оријентација (LOT-R, Scheier, Carver, Bridges, 1994). Варијабла нада мјерена је Скалом наде за одрасле (AHS, Snyder, et al., 1991), док је за мјерење варијабле стил превладавања стреса кориштен је Упитник суочавања са стресним ситуацијама (COPE, Carver, Scheier, Weintraub, 1989). У овом истраживању дјелимично је потврђена статистички значајна позитивна повезаност превладавања усмјеног на проблем и превладавања усмјереног на емоције, као и дјелимична статистички значајна негативна повезаност превладавања избјегавањем са самоефикасности полицијских службеника у кризним ситуацијама, док су нада и оптимизам статистички значајно позитивно повезане са критеријумском варијаблом. Оптимизам, нада и превладавање усмјерено на проблем показали су се као значајни предиктори самоефикасности полицијских службеника у кризним ситуацијама, док се превладавање усмјерено на емоције, показало као маладаптивни предиктор. Коначно, припадници Специјалне антитерористичке јединице, за разлику од припадника полиције опште надлежности и кадета Полицијске академије појединачно, постижу статистички значајно више резултате на свим супскалама упитника Самоефикасност (CSES). Разматрају се теоријске и практичне импликације ових налаза.

„БОРБА ЗА КОСОВО“ ПРЕКО МЕКЕ МОЋИ МЕДУНАРОДНИХ АКТЕРА И СРБИЈЕ

Vesna Stanković Pejnović — Fri, 26 Jan 2024 18:46:41 +0100

Апстрактност меке моћи је утемељена на идеји или способности да се политички приоритети поставе на начин који обликује жеље других, повезивањем са невидљивим облицима моћи као што су култура, идеологија и институције. Регионална сарадња је део евалуације земаља западног Балкана на путу ка интеграцији у ЕУ и регионалне економије са циљем усклађивања са програмима и политикама приближавања ЕУ кроз „четири слободе“; трговина, инвестиције, мобилност и дигиталне интеграциј захтевају одговарајућа финансијска средства, прописе и институције, како би се постигле фундаменталне политичке и економске промене. Промене у том „капиларном ширењу власти“ нису видљиве све до самог краја, до тренутка потпуног освајања власти и моћи, како „меке“, тако и оне класичне.

Имплементације тих програма се врши кроз различите невладине организације, организације за борбу за демократију и заштиту људских права које често дејствују синхронизовано у међусобној синергији и медијски су промовисане. Кроз тај процес даје се простор остваривању културне хегемоније кроз коју Србија може деловати својом „меком моћи“ кроз очување идентитеа и религије као елемента који јачају и наглашавају национални идентитет Срба на Косову. У раду је исказана студија случаја на коју ће бити примењен концепт меке моћи у својим различитим итерацијама. Међународна заједница, предвођена САД-ом примењују и „меку моћ“ имплементацијом својих утицаја кроз региналну сарадњу шест држава Балкана, што је за Србију могућност да „меком моћи“ утиче на одржање идетитета српског народа на Косову.

ПРИМЕНА ВИДЕО-НАДЗОРА У СИТУАЦИОНОЈ ПРЕВЕНЦИЈИ ВРШЊАЧКОГ НАСИЉА У БЕОГРАДСКИМ СРЕДЊИМ ШКОЛАМА

Adrijanа Grmuša — Fri, 26 Jan 2024 18:47:01 +0100

Систем видео-надзора представља безбедносну технологију која се као видљива мера безбедности примењује у склопу ситуационе превенције у школама. Конкретно, видео-надзор представља технику формалног надзора којим се повећава ризик по учиниоца да буде откривен и ухваћен приликом испољавања недозвољеног понашања. Сходно томе, видео-надзор може имати широку примену у унапређењу безбедности школе, а једна од примена се односи на превенцију вршњачког насиља, које представља један од безбедносних ризика са којима се школе суочавају. У овом раду су представљени резултати истраживања које је реализовано у 19 београдских средњих школа у вези са тим какво је тренутно стање система видео-надзора у њима и да ли је ова техника делотворна у ситуационој превенцији вршњачког насиља. Подаци о тренутном стању система су прикупљени посматрањем, док су подаци о делотворности прикупљени на основу интервјуа са 44 члана Тима за заштиту у овим школама. Резултати истраживања показују да примена видео-надзора има потенцијал у ситуационој превенцији физичког вршњачког насиља, али под условом да постоји добра покривеност школског простора и да се видео-надзор користи у комбинацији са другим техникама формалног надзора, пре свега надзором од стране наставника и радника обезбеђења.

ОДГОВОР ПОЛИЦИЈЕ ТЕРОРИЗМУ У МОГАДИШУ И МАРСЕЉУ

milan matijevic — Fri, 26 Jan 2024 18:47:22 +0100

Безбједносна ситуација на глобалном нивоу посебно се погоршала при крају 20. и на почетку 21. вијека. Тероризам је постао једна од највећих пријетњи данашњице. Мете су постали физички и технички објекти, инфраструктурни објекти, комуникације стратешког значаја, разни државни и међународни системи од виталног значаја за функционисање држава и међународне заједнице и наравно људски животи. Поред мјерљиве штете на овим објектима и системима, тероризам, због својих застрашујућих брахијалних физичких метода изазива и велики страх и ужас. Страх и ужас захватају све слојеве друштава, од дјетета па све до представника највиших органа извршне власти. Толики страх доводи до промјена праваца званичних политика држава и међународних организација.

У овом раду ћемо анализирати кризне ситуације ријешене ангажовањем специјалних јединица полиције. Прикупљањем, анализирањем, интерпретацијом и представљањем квантитативних и квалитативних података који одређују основне елементе кризне ситуације, односно сагледавањем кризних ситуација кроз научну статистичку методу, направићемо увид у способност и ефикасност полиције у супротстављању тероризму. Овакав приступ омогућиће да се закључи који су то фактори који одређују оперативност полицијских специјалних јединица. Такође ћемо моћи закључити шта је то потребно предузимати да би се таква оперативност задржала на потребном нивоу.

Постконфликтно подручје: „post" као неважеће за цивилне жртве

Mile Obrenović — Fri, 26 Jan 2024 18:47:48 +0100

Често се цивилне жртве у једном оружаном сукобу непосредно везују за сам временски период трајања оружаног сукоба и географски простор на ком се он одвија. Сходно томе подаци о цивилним жртвама се неретко своде само на оне жртве које настају у конфликтном подручју за време трајања оружаног сукоба, односно, на жртве настале услед директних (насилних) узрока смрти. Самим тим се поставља питање да ли постконфликтно подручје, које је етимолошки саткано од сложенице која значи подручје „после конфликта“, значи да завршетак конфликта, односно оружаног сукоба, на неком подручју уједно означава и завршетак свих узрока, који су настали као резултат сукоба, а који доводе до настанка цивилних жртава? У одговору на ово питање аутор долази до података да цивилне жртве могу да настану и услед различитих индиректних (ненасилних) узрока смрти које су последица оружаног сукоба, а које нису територијално или временски ограничене оружаним сукобом. Сходно томе постконфликтно подручје је „post“ конфликтно када је реч о манифестној природи оружаног сукоба, односно оно означава подручје у којем су оружане активности завршене и у којем више нема директних цивилних жртава. Међутим, постконфликтно подручје није „post“ конфликтно када је реч о латентној природи оружаних сукоба, те завршетак оружаног сукоба не означава уједно и завршетак његових негативних последица које доводе до цивилних жртава. Тако се велики број цивилних жртава насталих услед индиректних (ненасилних) узрока смрти појављује и у постконфликтном подручју.

DISASTER RISK MANAGEMENT SYSTEMS ANALYSIS - A GUIDE BOOK

Miloš Tošović — Fri, 26 Jan 2024 18:48:12 +0100

Nema sažetak u pitanju je prikaz knjige.

АСИМЕТРИЧНО ДЕЛОВАЊЕ НЕДРЖАВНИХ НАОРУЖАНИХ ГРУПА У ПОСТКОНФЛИКТНИМ ПОДРУЧЈИМА

Игор Barišić, Milovan Subotić — Fri, 26 Jan 2024 18:48:32 +0100

Деловање недржавних наоружаних група, попут Ал-Каиде, Исламске државе, Талибана, Хезболаха, Хамаса, Ал-Шабаба, у постконфликтним зонама и подручјима замрзнутих конфликата, представља значајан политички, безбедносни и друштвени проблем, како на националном, тако и на регионалном и глобалном нивоу.

Управо објашњење природе и карактера деловања недржавних наоружаних група представља предмет разматрања у овом раду. Аутори полазе од хипотезе да је деловање ових актера у суштини асиметрично и у великој мери засновано на експлоатацији слабости државних и међународних субјеката. У раду се користи теоријски концепт асиметрије како би се објаснили приступи, методе, технике и тактике које користе недржавне наоружане групе у настојању да максимизирају своје предности и експлоатишу слабости надмоћнијег противника. Рад представља теоријску синтезу истраживања обимне научне и стручне литературе о природи деловања ових актера. Бројна научна истраживања указују на појачано присуство недржавних наоружаних група у постконфликтним зонама и зонама замрзнутих сукоба, нарочито у областима где преовладава нексус криминалних активности, сукоба и рањивости. Асиметрично деловање недржавних наоружаних група, у поменутим зонама, засновано је на оспоравању државне контроле територије и становништва, кроз дубоку инфилтрацију у политички систем државе, креирање државоликих политичких поредака, насилно оспоравање политичког легитимитета државе, узурпацију и преузимање легалних економских и финансијских токова, као и организовање различитих криминалних активности.

Sajber bezbednost tokom pandemije

Maja Ilic — Fri, 26 Jan 2024 18:48:49 +0100

U radu je obrađena tema krize infektivne bolesti, koja je zhvatila čitav svet i iz korena promenila percepciju celog sveta. Rad započinje osnovnim terminima koji se koriste u sajber bezbednosti, zatim se dalje obrađuju vrste sajber napada uopšte, a kasnije će biti reči o specifičnostima napada koji su vršeni u toku pandmeije kovida 19. Opisani su načini kako su ti napadi vršeni, ko ih je vršio i koje organizacije su bile pogođene. Predstavljena je tabela sa podacima o sajber napadima u prvih nekoliko meseci pandemije. Detaljnije su obrađeni napadi na zdravsvene organizacije, naročite one uključene u brobu protiv kovida 19. Takođe su obrađene odbrambene i kontra mere kao i načini kako sprečiti takve napade. Biće reči i o rezilijentnosti, koje su to ključne sposobnosti za otpornost organizacija za vreme kriza. Na kraju će biti reči o tome kako se organizacija Svetske banke ponašala u novim uslovima poslovanja koje je sa soobm donela pandemija i da li je uspela da se ponaša rezilijentno.