АНТРОПОЛОШКИ АСПЕКТИ ИДЕНТИТЕТА ЈУНАКА „НЕЧИСТЕ КРВИ“ БОРЕ СТАНКОВИЋА

Sažetak

Имајући у виду да  роман „Нечиста крв“ Борисава Станковића обухвата догађаје, породичне и друштвене односе у дефинисаном простору, у варошици на југу Србије, у конкретном времену,  од 1850. до 1900. године, отвара се могућност за истраживање  аспеката  живота човека као централне тачке  превирања тога времена и на том  простору. Интерпретацијом делова из романа „Нечиста крв“ може се сагледати однос писца према појединачним људским судбинама у друштвеним ситуацијама у Врању, после ослобођења од Турака. Антрополошки аспект постављеног проблемског питања усмерен је ка главним ликовима (ефенди-Мити и газда-Марку), представницима  друштвених средина   у роману, градске и сеоске, али и према њиховом потомству.  Бора Станковић је у овом роману описао низ трагичних судбина ликова који су често били у немилости неписаних правила своје средине и наслеђених образаца понашања.  Борини ликови су доживели драму идентитета и због  пропадања трговачких породица које су имале угледно и повлашћено место у варошици, али и због судара са новим временом које је омогућило продирање сеоских породица у град. Тако је дошло до мешања  два света у коме је новац почео да одређује  друштвене односе и да ремети самореализацију личности. Дакле, све те околности додатно отежавају улогу  недовршеног човека који трага за својим идентитетом, потврђујући или негирајући личну потребу и  искуство предака. Станковићеви јунаци су  у дубоком  несагласју са собом и другима и као такви показали су неспособност  и немоћ  да се  боре за свој идентитет. Рад ће се бавити и могућим разлозима за такве изборе јунака.