Криминалистичка правила о саслушању окривљеног кроз фазе извођења ове доказне радње
Sažetak
Саслушање окривљеног је значајна доказна радња. Њеним извођењем се омогућава окривљеном да пружи своју одбрану и изјасни се о кривичном делу које му се ставља на терет, док орган поступка на овај начин добија непосредно изјашњење о чињеницама које се тичу кривичног дела и то од лица које, по правилу, најбоље зна како је оно извршено.
Уопштено посматрано, процес саслушања окривљеног пролази кроз три стадијума, што је определило структуру рада. Први, подразумева почетак саслушања и састоји се из три фазе које чине успостављање контакта са окривљеним, затим прибављање личних података од окривљеног и, на крају, предочавање навода окривљеном о кривичном делу за које се терети, његовим правима и обавезама. Други стадијум се односи на сам ток давања исказа о кривичном делу које се окривљеном ставља на терет и чини га фаза неометаног излагања окривљеног и фаза постављања питања окривљеном. Регистровање исказа и завршетак саслушања представља трећи стадијум ове доказне радње.
Циљ рада је да прикаже криминалистичка правила о саслушању окривљеног за сваку од наведених фаза, чије познавање помаже бољем расветљавању околности под којим је извршено кривично дело.
Кључне речи: саслушање окривљеног, фазе саслушања, кривични поступак, криминалистичка правила.
Reference
Aleksić Ž. (1988). Praktikum iz kriminalistike. Beograd, Naučna knjiga.
Baldwin J. (1993). Police interview techniques: Establishing truth or proof?“, British journal of criminology, 33 (3): 325-352.
Бркић С. (2014). Кривично процесно право I. Нови Сад, Правни факултет Универзитета у Новом Саду.
Васиљевић Т., Грубач М. (2002). Коментар Законика о кривичном поступку. Београд, Службени гласник.
Vodinelić V. (1996). Kriminalistika. Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Gordon N., Fleisher W. (2006). Effective Interviewing and Interrogation Techniques. London, Elsevier.
Grupa autora: The Staff of the Law-Medicine Center (1962).
Criminal Investigation and Interrogation. S. R. Gerber, O. Schroeder (Eds.). Cincinnati, The W. H. Anderson Company.
Dimitrijević D. (1972). Krivično procesno pravo. Beograd, Savremena administracija.
Zlatarić B., Damaška M. (1966). Rječnik krivičnog prava i postupka. Zagreb, Informator.
Илић Г., Мајић М., Бељански С., Трешњев А. (2014). Коментар Законика о кривичном поступку, Београд, Службени гласник.
Костић И. (2000). Криминалистичка психологија. Београд, ВШУП.
Кривокапић В., Жарковић М., Симоновић Б. (2003).
Криминалистичка тактика, Београд, ВШУП.
Маркићевић А. (1994). Анатомија лажног признања. Гласник Адвокатске коморе Војводине, 66 (1-2): 37-59.
Милић Н. (2005). Симптоматска слика осумњиченог током процеса саслушања. Безбедност, 47 (2): 266-285.
Милић Н. (2006). Полицијско саслушање осумњиченог. Београд, Полицијска академија.
Petrić B. (1986). Komentar Zakona o krivičnom postupku (I knjiga). Beograd, Službeni list SFRJ.
Simić-Jekić Z. (1983). Krivično procesno pravo SFRJ. Beograd, Privredna štampa.
Simonović B. (1997). Pribavljanje i ocena iskaza pred policijom i na sudu. Kragujevac, Pravni fakultet.
Симоновић Б. (2004). Криминалистика. Крагујевац, Правни факултет.
Simonović B. (2015). Kriminalistika i unapređenje stručnosti krivično procesnih subjekata. Revija za kriminologiju i krivično pravo, 53 (1): 9-27.
Станковић Д. (1985). Да ли и када изнуђено признање окривљеника представља доказ у кривичном поступку. Гласник Адвокатске коморе Војводине, 57 (4): 16-41.
Hatherill G. H. (1964). The means of interrogation. Medico-Legal Journal, 32 (3): 164-175.
Yeschke C. (2004). Interrogation: Achieving Confessions Using Permissible Persuasion. Springfield: Charles C. Thomas.
Законик о кривичном поступку, Службени гласник РС, бр. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014 и 35/2019.
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka.