УСЛОВНИ ОТПУСТ КРИВИЧНОПРАВНИ И КРИВИЧНОПРОЦЕСНИ АСПЕКТИ

Sažetak

Условни отпуст датира још од половине XIX века и има своје корене у прогресивном и ирском систему извршења казне лишења слободе. Наиме, трећа фаза у извршењу казне затвора у прогресивном систему је названа – условни отпуст, док је у ирском систему то била четврта фаза. Ирски систем извршења казне затвора је био прихваћен у великом броју земаља, међу којима и у предратној Југославији. По узору на тај систем је направљено неколико затвора  у Југославији – Зеници, Сремској Митровици, Лепоглави.

                Циљ условног отпуста је да се осуђени добро влада за време издржавања казне затвора, да извршава радне обавезе  и да до истека времена за које је изречена казна не учини ново кривично дело, а све у циљу ресоцијализације осуђеног лица. Због тога, проширење забране условног отпуста за одређена кривична дела се коси са основном сврхом кажњавања прописаном чл. 42 ст. 1 т. 1 КЗ, а то је спречавање учиниоца да чини кривична дела и утицање на њега да у будуће не чини кривична дела. Кажњавање и извршење казне не може да буде одмазда за учињено кривично дело, што би одговарало теорији застрашивања путем извршења казне која је одавно напуштена и данас је заступљена модерна теорија о сврси кажњавања, теорија ресоцијализације, која у први план ставља индивидуализацију  казне лишења слободе, битну за успешно преваспитавање осуђеног лица.