Правноисторијски поглед на државинску заштиту у српском праву
Sažetak
У овом раду се анализирају режими државине према СГЗ и Законику о судском поступку у грађанским парницама од 1929. године, у периоду од 1844. до 1941. године. Развој државинске заштите у овом периоду огледао се у томе што је у Кнежевини и Краљевини Србији државина штићена, пре свега, посредством кривично-правног система, док је у југословенској Краљевини тежиште заштите прешло на грађанско правосуђе. Наиме, иако су државина и њена заштита, у Кнежевини и Краљевини Србији, били регулисани и грађанско-правним нормама, народ је ипак посезао за кривично-правном заштитом. Јер, осим што је државинска заштита „боловала“ од бројних нејасноћа у СГЗ-у, она, у Законику о судском поступку у грађанским парницама од 1865. године, није била посебно, тј. различито од редовног парничног поступка, регулисана. Стога, тек од ступања на снагу југословенског Законика о парничном поступку државина ужива адекватну, грађанско-правну заштиту и на простору Србије.
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka.