PRAVNI ASPEKTI POLITIČKOG DISKURSA, SLOBODA IZRAŽAVANJA I DOZVOLJENI KRITICIZAM KOJI SU NOSIOCI POLITIČKIH FUNKCIJA DUŽNI DA TOLERIŠU: ANALIZA STANJA U ZAKONODAVSTVU I SUDSKOJ PRAKSI U REPUBLICI SRBIJI

  • Aleksandar Stevanović Institut za kriminološka i sociološka istraživanja

Sažetak


U radu je razmotreno pitanje političkog diskursa u svetlu načina na koji je on određen i regulisan u zakonodavstvu Republike Srbije, odnosno kroz analizu sudske prakse nadležnih sudova. Shodno ustavnom određenju da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje, u radu je posebno uzeta u obzir jurisprudencija Evropskog suda za ljudska prava. Na početku je dat teorijski prikaz prava na slobodu izražavanja u kontekstu političkog diskursa. Sledi pokušaj određenja pojma „politički diskurs“ sa osvrtom na normativne postavke zakonodavstva Republike Srbije. Po zauzimanju stava o odgovarajućem definisanju osnovnog pojma ovog rada, autor je izložio pravo na slobodu izražavanja javnih funkcionera, kao i ograničenja tog prava kada su oni u pitanju. Budući da izjave u okviru političkog diskursa imaju privilegovan položaj u smislu pravne zaštite, posebno je razmotren stepen kriticizma koji su nosioci javnih i političkih funkcija dužni da tolerišu i onda kada se radi o leziono sposobnim informacijama i sadržini. Cilj rada je da kroz tumačenje relevantnih odredbi Ustava i zakona, odnosno kroz analizu sudske prakse, ispita međusobni odnos ličnih prava funkcionera i ostvarivanja javnog interesa kroz slobodnu političku debatu i zaštićeni politički diskurs. Autor se u radu ograničio na razmatranje pravnih odrednica koje su od značaja za predmetnu temu, iako na politički diskurs u velikoj meri utiču i oblikuju ga, politički, društveni, ekonomski i kulturološki faktori.    

Objavljeno
2021/11/10
Rubrika
Originalni naučni rad