Patrimonijalni crkveni sud u Dušanovom zakoniku
Sažetak
Crkva je u srednjovekovnoj Srbiji pored upravnog i ekonomskog imuniteta, uživala i sudski imunitet. Sudila je sveštenstvu (staleški sud), svim pravoslavnim vernicima u određenim građanskim i krivičnim stvarima, ali je kao i svaki feudalac imala jurisdikciju nad naseljenicima crkvenih i manastirskih imanja (crkveni ljudi), sudeći tada kao patrimonijalni sud. Najpre će biti izvršena pravnoistorijska analiza ovog instituta u manastirskim povelja ma, a potom i u najvrednijem srpskom srednjovekovnom pravnom spomeniku, Dušanovom zakoniku. Osnovno pitanje je, da li je Zakonik samo potvrdio postojeću nadležnost crkvenog patrimonijalni suda ili je ipak uveo određene izmene u ovoj oblasti. Ako ih je bilo, važno je prepoznati koje su, u čemu se sastoje i šta je bio osnovni motiv zakonodavca za njihovo propisi anje. Patrimonijalni crkveni sud je bio nesumnjivo nadležan za unutrašnje sporove ljudi istog manastira, ali treba utvrditi kako je određivana nadležnost u tzv. mešovitim sporovima? Takođe, da li je Dušanov zakonik prepustio suđenje crkvi u sporovima koji su inače spadali u rezervate vladarevog suda? Naposletku je istaknuta uloga i značaj procesnih ustanova apelacije, relacije i suplikacija u srpskom srednjovekovnom pravu.
Reference
Живојиновић, M. (2009). Византијске правне норме и судска надлежност у
средњовековној Србији. Средњовековно право у Срба у огледалу историјских извора. Београд: САНУ, 151-164.
Кршљанин, Н. (2013). Српске средњовековне повеље као извор Душановог законика
(докторска дисертација). Београд.
Кршљанин, Н. (2019). Краљ као заштитник црке: правна анализа Жичких повеља Стефана
Првовенчаног, Краљевство и архиепископија у српским и поморским земљама Немањића, Београд: САНУ, Српски комитет за византологију, 413-449.
Мирковић, З. (2002). Суђење и судије у Србији од XIII до XV века (докторска дисертација).
Београд.
Мирковић, З. (2005). Судије „царства ми“ Душановог законика, Законик цара Стефана
Душана: Зборник радова са научног скупа одржаног 3. октобра 2000, поводом 650 година од проглашења, Београд: САНУ.
Соловјев, А. (1930). Судије и суд по градовима Душанове државе, Гласник Скопског
Научног Друштва, Скопље: 147-162.
Соловјев, A. (1998). Историја словенских права; Законодавство Стефана Душана цара
Срба и Грка. Београд: Службени лист СРЈ
Соловјев, A. (1980). Законик цара Стефана Душана 1349. и 1354. године. Београд: САНУ.
Тарановски, Т. (2002). Историја српског права у Немањићкој држави (приредио Раде
Михаљчић). Београд: Лирика.
Ћирковић С., Михаљчић Р. (1999). Лексикон српског средњег века, Београд.
Чворовић, З. (2018). Душанов законик у руском огледалу: прилог упоредној српско-руској
правној историји, Београд: Catena mundi.
Чворовић, З. (2019). Релација у члану 181 Душановог законика и у средњовековним
руским правним споменицима. Гласник права 10 (2), Крагујевац: 37-50.
Правноисторијски извори
Мошин В., Ћирковић С., Синдик Д., (2011). Зборник средњовековних ћириличких повеља и
писама Србије, Босне и Дубровника, књига I, Београд: Историјски институт Београд.
Новаковић, С. (1898). Законик Стефана Душана цара српског 1349-1354. Београд:
Задужбина Илије М. Коларца.
Новаковић, С. (1907). Матије Властара Синтагмат, азбучни зборник византијских
црквених и државних закона и правила. Београд: Зборник за историју, језик и књижевност српског народа.
Новаковић, С. (1912). Законски споменици српских држава средњега века. Београд: СКА.
Соловјев, А. (1927). Два прилога проучавању Душанове државе. Гласник Скопског
Научног Друшта II. Скопље: 25-46.
Соловјев, А. (1926). Одабрани споменици српског права (од XII до краја XV века). Београд:
Геца Кон.
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka.