ЕФИКАСНОСТ ПРЕКРШАЈНОПРАВНЕ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ У БЕОГРАДУ ОД 2017 ДО 2022. ГОДИНЕ
Sažetak
Аутори настоје да представе прекршајноправни механизам заштите животне средине у Београду за период од 2017 до 2022. године, анализирајући у основним цртама његову ефикасност. Град Београд свакако представља погодно тло за вршење најразличитијих прекршајних дела против животне средине, узевши у обзир обим и динамику привредних односа у њему, суживот великог броја људи, унутрашње и спољне миграције, расположивост различитих природних ресурса, постојање изразито урбаних, али и руралних зона и сл. Петогодишњи период који овај рад обухвата, одређен је као период у којем се могу препознати и пратити одређене тенденције како у односу на структуру забрањених понашања која су уперена против животне средине, тако и у погледу активности које, као вид формалне реакције, предузимају надлежни управни органи и прекршајни судови. У том смислу, аутори приказују и анализирају статистичку евиденцију Прекршајног суда у Београду, која се управо и односи на посматрани период истраживања. У раду се полази од појма животне средине дефинисаног у Закону о заштити животне средине (даље: ЗЗЖС), јер се на тај начин могу одредити она прекршајна дела која су суштински уперена против животне средине, будући да домаће прекршајно законодавство не познаје тзв. „посебни део“ у којем су противправне радње сврстане по главама у односу на заштитни објекат, тј. да су прекршајна дела расута у различитим законским и подзаконским актима. Са тим у вези, у раду су анализирана она прекршајна дела чијим извршењем се мењају и/или могу променити стања и услови у животној средини, а односе се на: коришћење ресурса и природних добара, процесе производње и промета, дистрибуцију и употребу материјала, испуштање загађујућих материја у воду, ваздух или земљиште, управљање отпадом, хемикалијама и штетним материјама, буку и вибрације, јонизујуће и нејонизујуће зрачење, удесе. На тај начин је избегнуто да се анализом обухвате и она забрањена понашања којима се секундарно и посредно пружа заштита у животној средини, посебно узевши у обзир да је право на здраву и одрживу животну средину признато у бројним међународним као и актима конституционалног карактера, као самостално право са легитимном основом да буде примарни заштитни објекат приликом прописивања тзв. „еколошких деликата“. Ефикасност прекршајноправне заштите анализирана је у три правца. Најпре је размотрен обим прописаних дела имајући у виду да је чест приговор упућиван од стране стручне јавности, да велики број прописаних разнородних прекршајних дела уперених против животне средине, заправо води ка слабљењу казнене реакције. Са друге стране, посматран је и потпуни изостанак прописивања одређених радњи усмерених против животне средине, као прекршаја. Даље је размотрен квалитет самих прекршајних одредби, а нарочито у погледу њихове довољне одређености (по правилу бланкетни карактер прекршајкних дела из предметне области) у циљу несметане примене од стране управних и судских органа. Најзад, пажња је посвећена исходима прекршајних поступака у односу на дела која су уперена против животне средине. Настојећи да допринесу даљем разбијању мита о „еколошким деликтима“ као делима без жртве, аутори наводе и објашњавају дејство конкретних последица најучесталијих прекршајних дела како на животну средину, тако и на живот и здравље човека.
Reference
- Stevanović, A. (2020). Environmental Crime: Criminological Reflections. In: The Criminal Law Protection of our Common Home: 7th AIDP Symposium for Young Penalists, 99-112.
-Yeremeyev, I., Dychko, A., Remez, N., Kraychuk, S., Ostapchuk, N. (2021). Problems of sustainable development of ecosystems. In IOP Conference Series: Earth and Environmental Science (Vol. 628, No. 1, p. 012014). IOP Publishing
-Батрићевић, А., Пауновић, Н. (2018). Environmental terrorism-victimological aspects and preventive mechanisms. Темида, 21(1), 67-89.
- Игњатовић, Ђ. (2011). Криминологија. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду
- Јолџић, В. (2014). Еколошки деликти и казне: стварно и потребно. У: Крон, Л.(ур.), Преступ и казна: де леге лата ет де леге ференда. Београд: Институт за криминолошка и социолошка истраживања, 165-174.
-Јолџић, В., Станковић, В. (2016). О успостављању, те потребама и могућностима даљег развоја казненоправне заштите животне средине. Зборник Института за криминолошка и социолошка истраживања, 35(3), 55-69.
-Милић, И. (2016). Да ли је кривично дело увек најтеже казнено дело? (I део), Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, бр. 3/2016, 937–955.
- Стајић, Љ. (2018) Пракса Прекршајног суда у Новом Саду у области заштите животне средине. Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 52 (4), 1503–1505.
-Стевановић, А. (2015). Еколошки криминалитет, У: Казнена реакција у Србији (V део).Београд: Универзитет у Београду, Правни факултет, 301-312.
-Ћујић, М., Ћировић, Ж., Ђолић, М., Јанковић-Мандић, Л., Раденковић, М., Оњиа, А. (2023). Assessment of the burden of disease due to PM2. 5 air pollution for the Belgrade district. Thermal Science, 104-104.
-Закони и други прописи
- Закон о водама ("Сл. гласник РС", бр. 30/2010, 93/2012, 101/2016, 95/2018 и 95/2018 - др. закон).
-Закон о главном граду ("Сл. гласник РС", бр. 129/2007, 83/2014 - др. закон, 101/2016 - др. закон, 37/2019 и 111/2021 - др. закон).
-Закон о заштити ваздуха ("Сл. гласник РС", бр. 36/2009, 10/2013 и 26/2021 - др. закон).
- Закон о заштити животне средине ("Сл. гласник РС", бр. 135/2004, 36/2009, 36/2009 - др. закон, 72/2009 - др. закон, 43/2011 - одлука УС, 14/2016, 76/2018, 95/2018 - др. закон и 95/2018 - др. закон).
- Закон о локалној самоуправи ("Сл. гласник РС", бр. 129/2007, 83/2014 - др. закон, 101/2016 - др. закон, 47/2018 и 111/2021 - др. закон).
- Закон о прекршајима ("Сл. гласник РС", бр. 65/2013, 13/2016, 98/2016 - одлука УС, 91/2019, 91/2019 - др. закон и 112/2022 - одлука УС).
- Закон о управљању отпадом ("Сл. гласник РС", бр. 36/2009, 88/2010, 14/2016, 95/2018 - др. закон и 35/2023).
-Кривични законик ("Сл. гласник РС", бр. 85/2005, 88/2005 - испр., 107/2005 - испр., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 и 35/2019).
-Одлука о одвођењу и пречишћавању атмосферских и отпадних вода на територији града Београда ("Сл. лист града Београда", бр. 6/2010 и 29/2014).
-Одлука о управљању комуналним, интерним и неопасним отпадом ("Сл. лист града Београда", бр. 71/2019, 78/2019 и 26/2021)
- Статут града Београда ("Сл. лист града Београда", бр. 39/2008).
- Устав Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр. 98/2006 и 115/2021)
-Интернет и остали извори
-AquaFilter (2023). Квалитет воде за пиће у Београду: Проблеми и решење. Доступно на: https://aquafiltersrbija.rs/o-vodi/kvalitet-vode-za-pice-u-beogradu/, приступ, 13.10.2023.
.https://www.batut.org.rs/download/izvestaji/Izvestaj%20povrsinske%20vode%202020.pdf., приступ,13.10.2023.
- Knežević J, Jović B, Marić Tanasković M, Ljubičić A, Stamenković D, Dimić B. (2021). Kvalitet vazduha u Republici Srbiji 2020. godine. SEPA. Доступно на:http://www.sepa.gov.rs/download/izv/Vazduh_2020.pdf, приступ: 13.10.2023.
-The Guardian (2023b). Belgrade: the city where dirty air is seen as a ‘consequence of economic Доступно на: https://www.theguardian.com/world/2023/sep/22/belgrade-serbia-air-pollution, приступ, 13.10.2023.
- WHO (2022). Ambient (outdoor) air pollution. доступно на: https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/ambient-(outdoor)-air-quality-and-health?gclid=EAIaIQobChMImLLДоступнона:https://www.batut.org.rs/download/izvestaji/Izvestaj%20otpadne%20vode%202018.pdf,приступ, 13.10.2023.
- Васиљевић Б. (2021). Директно са славине вода се пије у Београду, Бечу и Будимпешти. Политика. Доступно на: https://www.bvk.rs/wp-content/uploads/2021/07/Politika_11_07_2021-min- min.pdf, приступ, 13.10.2023.
- Ђурановић С. (2019). Извештај о квалитету отпадних и површинских вода (реципијената) и хигијенско-санитарном стању депонија на територији Републике Србије на основу испитивања извршених у мрежи институција јавног здравља у 2018. години. Институт за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут”. Доступно на: https://www.batut.org.rs/download/izvestaji/Izvestaj%20otpadne%20vode%202018.pdf,приступ, 13.10.2023.
-Здравковић Н. (2023). Да ли кроз Србију теку два Дунава и како је то могуће? Загађење утиче на здравље људи, али и на екосистеме. National Geographic Srbija. Доступно на: https://nationalgeographic.rs/zivotna-sredina/a41565/Kakvo-je-stanje-reke-Dunav-u-Srbiji.html, приступ, 13.10.2023.
-Јовановић, Д, Живадиновић, Д, Комазец И. (2021). Извештај о здравственој исправности површинскихвода које се захватају за водоснабдевање и користе за рекреацију у Републици Србији у 2020. години. Институт за јавно здравље Србије “Др МиланЈовановићБатут”.Доступнона:https://www.batut.org.rs/download/izvestaji/Izvestaj%20povrsinske%20vode%202020.pdf., приступ,13.10.2023.
-Кнежевић Т. (2022). Извештај о здравственој исправности воде за пиће јавних водовода и водних објеката у Републици Србији за 2021. годину. Институт за јавно здрављеСрбије“ДрМиланЈовановићБатут”.Доступнона:https://www.batut.org.rs/download/izvestaji/higijena/Godisnji%20vode%20za20pice%202021.Pdf, приступ, 13.10.2023.
- Обавештење Прекршајног суда у Београду, бр. СУ II – 17а 229/2023 -1 од 10.10.2023.Пр. 93342/2018, Прекршајни суд у Београду.
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka.