Seroepidemiologija i osetljivost na antibiotike sojeva Streptococcus pneumoniae izolovanih od pacijenata sa pneumokoknom pneumonijom

Sažetak

СЕРОЕПИДЕМИОЛОГИЈА И ОСЕТЉИВОСТ НА АНТИБИОТИКЕ СОЈЕВА

STREPTOCOCCUS PNEUMONIAE ИЗОЛОВАНИХ ОД ПАЦИЈЕНАТА СА ПНЕУМОКОКНОМ ПНЕУМОНИЈОМ

Аутор: Фарах Хамзагић, Јована Ранин

e-маил: hamzagicf98@gmail.com

Ментор: проф. др Лазар Ранин, Институт за микробиологију и имунологију,Медицински факултет Универзитета у Београду

Увод: Streptococcus pneumoniae је најчешћи узрочник ванболничких пнеумонија. Коњуговане вакцине које садрже антигене, 10 (PCV-10), односно 13 (PCV-13) пнеумококних серотипова су укључене у обавезни програм имунизације Републике Србије од 2018. године.

Циљ рада: циљ истраживања је био да се одреди дистрибуција серотипова и осетљивост на антибиотике сојева S. pneumoniae изолованих од пацијената са пнеумококним пнеумонијама. 

Материјал и методе: испитивање је обухватило сојеве S. pneumoniae изоловане из клиничких узорака пацијената који су били хоспитализовани у 18 болница широм Србије у периоду од 2012-2020. године. Потврда идентификације извршена је детекцијом LytA гена методом PCR. Серотипизација је извршена реакцијом бубрења капсуле. Осетљивост на антибиотике процењена је диск дифузионим тестом и дифузијом у градијенту концентрације, применом најновијих препорука Европског комитета за тестирање осетљивости на антибиотике.

Резултати: у посматраном периоду је сакупљено 100 изолата S. pneumoniae, код којих је идентификовано 19 серотипова. Према опадајућој учесталости, најзаступљенији типови су били 3 (37%), 14 (16%), 6B (6%), 7F (5%), 9V (4%) и 4 (4%). Типизација није била могућа код 2% изолата. У популацији деце <2 године, најчешћи серотип је био 14 (27,3%). Код деце <5 година, укупна заступљеност серотипова који се налазе у PCV-13 (86,7%) је била значајно виша него учесталост серотипова који су заступљени у PCV-10 (46,7%) (p=0,008). У популацији >2 године, заступљеност пнеумококних типова који су обухваћени вакцином PPV-23 (96,6%) је била статистички значајно виша од учесталости серотипова који се налазе у PCV-13 (84,3%) (p=0,023). Десет изолата (10%) је припадало категорији PPV-23/nonPCV-13, док су четири соја (4%) била невакцинална. Учесталост серотипа 3 је била значајно виша у пост-вакциналном у односу на превакцинални период (60,8% vs. 30,8%, p=0,0108). Процењене учесталости резистенције на антибиотике су следеће: пеницилин-9%, цефтриаксон-2%, еритромицин-24%, клиндамицин-16%, тетрациклин-11% и триметоприм-сулфаметоксазол-21%.

Закључак: Више од 70% изолованих сојева је припадало серотиповима 3, 14, 6B, 9V и 4. Тестирани изолати су имали највише учесталости резистенције на макролиде и триметоприм-сулфаметоксазол.

Кључне речи: Streptococcus pneumoniae; серотипови; резистенција на антибиотике; пнеумонија