HIRURŠKO LEČENJE TEŠKE AORTNE STENOZE BIOLOŠKOM PROTEZOM

Sažetak

Teška aortna stenoza (AS) je najčešća degenerativna valvularna bolest srca. Imajući u vidu globalno starenje populacije, procenjuje se da će prevalencija teške AS do 2050. godine porasti za 300%. Hirurška zamena stenozirane aortne valvule još uvek je standardni protokol lečenja pacijenata sa malim i srednjim operativnim rizikom. U rutinskoj praksi hirurškog lečenja teške AS kod osoba starijih od 65 godina, biološke valvule (biovalvule) postepeno su zamenile mehaničke valvule. Biovalvule mogu biti šavne i bešavne. Prethodne studije su pokazale da su prednosti jednostavnije tehnike implantacije bešavne valvule nad šavnim skraćenje operativnog perioda tj. skraćenje srčanog zastoja i ekstrakorporalne cirkulacije i minimalno invazivni hirurški pristup. Mora se istaći da je cena novih bešavnih valvula u proseku 10 puta skuplja od cene šavne. Zbog toga upotreba ovih valvula u zdravstvenim sistemima sa ograničenim resursima može biti izuzetno korisna samo kod pacijenata kod kojih bi prevenirali mnoge potencijalne komplikacije tokom i posle zamene aortne valvule. Na primer, ugradnja bešavne valvule omogućava manju manipulaciju aorte što je neophodno kod pacijenata kod kojih je ona kalcifikovana i trošna, a da bi se prevenirao nastanak perioperativnog šloga.  Takođe, pacijenti sa malim aortnim anulusom imaju veći benefit od ugradnje bešavne valvule zbog veće površine otvora, a to omogućava bolje hemodinamske karkatreristike postoperativno. Imajući u vidu da se bešavane valvule ugrađuju tek prethodnih desetak godina u Evropi, mnoge studije su ograničene na procenu ranih i srednjeročnih (prosečno 5 godina praćenja) ishoda, kao što su preživljavanje, stopa nastanka strukturalne valvularne deterioracije, stopa infektivnog endokarditisa i stopa reoperacija. Zbog toga su neophodne dugotrajne prospektivne kohortne studije koje će proceniti dugoročne ishode nakon ugradnje bešavne valvule.