THE IDEOLOGY OF „GREATER KOSOVO“ IN THE VISION OF ALBANIAN NARCO-TERRORIST CLANS
Sažetak
: У раду је учињен осврт на еволуцију идеологије и начина стварања албанске државе на Балкану, од тренутка када она уопште није постојала (за време Османског царства) до данас, када Албанци живе у једној међународнопризнатој држави (Република Албанија) и у једној самопрокламованој држави (тзв. „Република Косово“). С тим у вези, овај рад почива на две тезе. Према првој, тежиште првобитне тзв. државотворне идеологије о потреби да сви Албанци живе у једној држави, „Великој Албанији“, данас је радикално измењено и дијаметрално супротно: косовски Албанци“ сада не желе да се припоје Републици Албанији, већ желе независну државу – тзв. „Велико независно Косово“, које би обухватило и делове територија централне Србије, Црне Горе, Македоније и Грчке на којима живе Албанци. Разлог суштинске промене идеологије је тај што нарко-босови албанских криминалних кланова који контролишу територију Космета, а који су претходно били команданти албанских терористичких организација, желе сопствену „нарко-државу“, у којој би контролисали све друштвене токове и уживали имунитет од кривичног прогона. Друга теза на којој се заснива овај рад је та да је удар на албанску мафију истовремено и удар на квазидржавност тзв. Републике Косово, односно на полуге финансијске моћи, која је потпора политичкој моћи и међународној подршци тзв. Републици Косово.
Reference
Albanski terorizam i organizovani kriminal na Kosovu i Metohiji (2003). Beograd: Vlada Republike Srbije. Retrieved June 16, 2020, from https://www.srbija.gov.rs/kosovo-metohija/?id=19991.
Antonijević, N. (2005). Albanski zločini nad Srbima u italijanskoj zoni na Kosovu i Metohiji u Drugom svetskom ratu. In Genocid u XX veku na prostorima jugoslovenskih zemalja (pp. 157–166). Kragujevac: Muzej žrtava genocida.
Avramovski, Ž. (1989). Borba i nagodbe o Kosovu i Albaniji. In Kosovo: prošlost i sadašnjost (pp. 71–86). Beograd: Međunarodna politika.
Avramovski, Ž. (1989). Odnosi na Balkanu i stvaranje albanske države. In: Kosovo: prošlost i sadašnjost (pp. 61–68). Beograd: Međunarodna politika.
Borozan, Đ. (1997). Kosovo i Metohija u projekcijama velikoalbanske ideologije, strategije i propagande. In Kosovo i Metohija: izazovi i odgovori. Beograd: Institut za geopolitičke studije.
Community Level Recommendations for Preventing Violent Extremism in Kosovo (2017). Pristina: UNDP Kosovo.
Ćirić, J. (2008). Kosovo i Metohija: idealno mesto za organizovani kriminal. In Kosmet: Gordijev čvor (pp. 193–215). Beograd: Institut za uporedno pravo.
Đorđević, O. (1987). Osnovi državne bezbednosti. Beograd: VŠUP.
Đurić, S. (2011). Bezbednosna arhitektura i problemi posleratnog Kosova i Metohije kao izazov regionalnoj bezbednosti. NBP: Nauka, bezbednost, policija, 16(2), 133–148.
Early Warning Report Kosovo: Report No. 17 (2007). United Nations Development Program (UNDP). Retrieved June 10, 2020, from http://pdf.usaid.gov/pdf_docs/Pnadk245.pdf.
Garabedjan, A. (2007). Albanski secesionizam devedesetih godina XX veka. In Kosovo i Metohija: prošlost, sadašnjost, budućnost. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti.
Hasani, S. (1989). Šovinističke i separatističke organizacije na Kosovu i njihova povezanost sa inostranim centrima. In Kosovo: prošlost i sadašnjost (pp. 209–218). Beograd: Međunarodna politika.
Hilaj, A. (2013). The Albanian national question and the myth of Greater Albania. The Journal of Slavic Military Studies, 26(3), 393–413.
Independent International Commission on Kosovo: The Kosovo Report (2015). Retrieved February 10, 2018, from http://reliefweb.int/sites/reliefweb.int/files/resources/F62789D9FCC56FB3C1256C1700303E3Bthekosovoreport.htm.
Jensen L (2020). Kosovo: A young democracy grapples with violent extremism. In Democracy Speaks. Retrieved June 20, 2020, from https://www.democracyspeaks.org/blog/kosovo-young-democracy-grapples-violent-extremism.
Kešetović, M. (1988). Drama na Kosovu. Beograd: Naučna knjiga.
Kosovo and Serbia after the ICJ Opinion. Europe Report N°206, (2010). Pristina/Belgrade/Brussels: International Crisis Group.
Krstić, B. (1994). Kosovo: između istorijskog i etničkog prava. Beograd: Kuća Vid.
Lazić, S. (2019, 15. maj). Kosova i Metohije se ne možemo odreći: intervju sa akademikom Ljubodragom Dimićem. Pravoslavlje. Retrieved June 18, 2020, from http://pravoslavlje.spc.rs/pdf/52.pdf.
Lukovic, M. (2000). Kryzys kosowski oczima serbów. According to: Garabedjan, A. (2007). Албански сецесионизам деведесетих година XX века. In Косово и Метохија: прошлост, садашњост, будућност. Београд: Српска академија наука и уметности.
Makarenko, T. (2004). The crime-terror continuum: Tracing the interplay between transnational organised crime and terrorism. Global Crime, 6(1), 129–145.
Mijalković, S., & Đinović, R. (2008). Simbioza organizovanog kriminala, terorizma i politike na Kosovu i Metohiji kao izazov i pretnja nacionalnoj i regionalnoj bezbednosti. In Kosmet: Gordijev čvor (pp. 167–192). Beograd: Institut za uporedno pravo.
Mijalković, S., & Amidžić, G. (2012). Ekstremni nacionalizam i bezbednost savremenog društva. Sociološki pregled, 46(3), 367–386.
Mijalković, S., & Popović, M. (2016). Uvod u studije bezbednosti: metodološko-istraživačke i teorijske osnove bezbednosti. Beograd: Kriminalističko-policijska akademija.
Pavlović, M., Bondžić, D., Gatalović, M., Pantelić, I., Antonić, G., & Milikić, R. (2012). Kosovo i Metohija: vek važnih događaja: 1912‒2012. Beograd: Institut za savremenu istoriju, Centar za istraživanje i publikovanja.
Pavlović, M., & Marković, P. (2006). Kosovo i Metohija: prošlost, pamćenje, stvarnost. Beograd: Institut za savremenu istoriju, Preporod.
Petković, M. (1997). Kolevka Srbije. Beograd: Kalekom.
Kosovo Specialist Chambers & Specialist Prosecutor’s Office. (2020, June 24). Press Statement. Retrieved June 25, 2020, from https://www.scp-ks.org/en/press-statement.
Procena pretnje od teškog i organizovanog kriminala. (2015). Beograd: Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije.
Public Pulse Analysis on Prevention of Violent Extremism in Kosovo. (2017). Pristina: USAID−UNDP.
Rama, E. (2014). Twitter status. Retrieved October 29, 2020, from https://twitter.com/ediramaal/status/523159844761915393.
Serbia and Kosovo: The Path to Normalisation. Europe Report N°223 (2013). Pristina/Belgrade/Brussels: International Crisis Group.
Slovenia's lobbying for recognition of Kosovo is a surprise for Serbia. (2018, February 19). Retrieved June 19, 2020, from http://www.srbija.gov.rs/vesti/vest.php?id=314451.
SOCTA 2017 – European Union Serious and Organized Crime Threat Assessment. (2017). Hague: European Police Office – EUROPOL.
Stevanović, O. (2015). Kumanovski sporazum. Beograd: Kriminalističko-policijska akademija.
Stevanović, O., Mijalković, S., Subošić, D., & Mlađan, D. (2012). Prevencija etnički motivisanog terorizma u Republici Srbiji: studija slučaja „Bujanovac, Preševo i Medveđa”. Teme – časopis za društvene nauke, 36(4), 1701–1717.
Strateška procena javne bezbednosti. (2017). Beograd: Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije.
Strazzari, F. (2008). L’oeuvre au noir : The shadow economy of Kosovo’s independence. International Peacekeeping, 15(2), 155–170.
The Kosovo Report: Conflict – International Response – Lessons Learned. (2000). The Independent International Commission on Kosovo. New York: Oxford University Press.
The World Factbook. CIA. Retrieved June, 19, 2020, from https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/print_kv.html