THE INFLUENCE OF THE EUROPEAN UNION ON COMBATING IRREGULAR MIGRATION IN THE REPUBLIC OF SERBIA
Abstract
The European Union has been leading a common policy in combating irregular migration for many years. It is based on the comprehensive cooperation of all actors involved in population migration and, above all, with the countries of origin, transition and final destination of migrants. In the process of joining and negotiating with the European Union, candidate countries such as Serbia are required to adapt to the EU's legal acquis in migration. It is also required to create appropriate institutional capacities and take measures to prevent illegal migrants from reaching their final destinations. For the past 15 years, the European Union has influenced Serbia to adopt several strategic documents and action plans for the first time to conduct work related to migration, border control, and human trafficking. Specific new laws, such as the Migration Management Act and the Asylum Act, were also adopted. Within the framework of pre-accession funds, the EU allocated funds for specific material equipment of border units, customs and police authorities and financed the training of members of these units to implement adopted regulations and rules. On the other hand, Serbia allocated significant resources to establishing a greater number of reception centres for migrants throughout Serbia. It also has established coordination systems and work of several state institutions in combating irregular migration. Serbia accepts and lets through all migrants who travel with appropriate documents through its territory, because they are primarily directed to more developed countries in Europe. The increased number of migrants on the territory of Serbia in the last years has also influenced an increased number of criminal acts and, consequently, a more significant number of arrested persons and filed criminal charges by state authorities. The data indicate that Serbia has an organized system combating irregular migration and security risks and threats. The conclusion is that Serbia has established appropriate mechanisms and capacities for controlling and opposing irregular migration and that, in cooperation with other European countries, it represents a stable agent of common policy in the area of migration in the region.
References
Данас. 2024. „За две године број странаца на раду у Србији више него удвостручен – шта о овом тренду кажу стручњаци?” Данас, 2. фебруар 2024. https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/strani-radnici-radne-dozvole-posao-rad-radna-snaga/.
Драгишић, Зоран. 2015. „Миграције као безбедносни проблем.” Српска политичка мисао 50 (4): 367–386. DOI: 10.22182/spm.5042015.18.
Ђорић, Марија, и Страхиња Обреновић. 2024. „Страни терористички борци као потенцијални безбедносни проблем Србије.” Српска политичка мисао 87 (5): 9–26. DOI: 10.5937/spm87-52520.
Ђорић, Марија. 2018. „Утицај савремених миграција на развој екстремизма у Немачкој.” Култура полиса 35: 41–55.
Закон о азилу и привременој заштити, „Службени гласник Републике Србије” бр. 24/18.
Закон о азилу, „Службени гласник Републике Србије” бр. 109/2007.
Закон о граничној контроли, „Службени гласник Републике Србије” бр. 24/2018.
Закон о заштити државне границе, „Службени гласник Републике Србије” бр. 97/08 и 20/15 – др. закон.
Закон о потврђивању Споразума између Републике Србије и Европске заједнице о реадмисији лица која незаконито бораве, „Службени гласник Републике Србије” бр. 103/07.
Закон о странцима, „Службени гласник Републике Србије” бр. 24/18 и 31/19.
Закон о странцима, „Службени гласник Републике Србије” бр. 97/08.
Закон о управљању миграцијама, „Службени гласник Републике Србије” број 107/12.
Комесаријат за избеглице и миграције Републике Србије [Комесаријат]. н.д. „Миграциони профили Републике Србије.” Комесаријат за избеглице и миграције Републике Србије. https://kirs.gov.rs/cir/migracije/migracioni-profil-republike-srbije.
Комесаријат за избеглице и миграције Републике Србије. н.д. „Измењен режим рада прихватних и азилних центара у Србији.” Комесаријат за избеглице и миграције. Последњи приступ 20. новембар 2024. https://kirs.gov.rs/-lat/аktuelno/izmenjen-rezim-rada-prihvatnih-i-azilnih-centara-u-srbiji/4975.
Комесаријат за избеглице и миграције Републике Србије. н.д. „Центри за азил и прихватни центри.” Комесаријат за избеглице и миграције. Последњи приступ 30. јул 2022. https://kirs.gov.rs/-lat/azil/centri-za-azil-i-prihvatni-centri.
Мијалковић, Саша, и Душко Башкало. 2024. „Конфликтни потенцијал вахабијских заједница на подручју Западног Балкана.” Српска политичка мисао 87 (5): 29–51. DOI: 1 0.5937/spm87-52476.
Министарство за европске интеграције Републике Србије [МЕИ]. н.д. „Национална докумета.” Министарство за европске интеграције. Последњи приступ 20. фебруар 2023. https://www.mei.gov.rs/srp/dokumenta/nacionalna-dokumenta/.
Министарство унутрашњих послова [МУП]. н.д. „Архива.” Последњи приступ 28. фебруар 2023. http://www.mup.gov.rs/wps/portal/sr/arhiva.
Министарство унутрашњих послова [МУП]. 2021. Извештај о спровођењу Стратегије супротстављања ирегуларним миграцијама за период 2018–2020. година. Београд: Република Србија – МУП.
Нова српска политичка мисао. 2022. „Комесаријат за избеглице и миграције: Кроз Србију је до сада прошло 137.205 држављана Украјине. Омогућен им је приступ здравственим услугама, образовању и социјалној заштити и запошљавању.” Нова српска политичка мисао. 30. децембар 2022. http://www.nspm.rs/hronika/komesarijat-za-izbeglice-i-migracije-kroz-srbiju-je-do-sada-proslo-137.205-drzavljana-ukrajine.-omogucen-im-je-pristup-zdravstvenim-uslugama-obrazovanju-socijalnoj-zastiti-i-zaposljavanju.html.
Петровић, Зоран. 2024. „Савремене ирегуларне миграције у Републици Србији: Етички нормативни аспекти.” Српска политичка мисао 86 (4): 69–94. DOI: 10.5937/spm86-51396.
Политика. 2022. „Трострука миграција преко Србије, у 2022. било дупло више миграната него у 2021. години.” Политика. 30. децембар 2022. https://www.politika.rs/scc/clanak/530851/Trostruka-migracija-preko-Srbije-u-2022-bilo-duplo-vise-migranata-nego-u-2021-godini.
Стојшић, Јелена, и Предраг Мирковић. 2018. „Ирегуларне миграције као безбедносни ризик.” Војно дело 70 (4): 31–51. DOI: 10.5937/vojdelo1806031S.
Суботић, Милован. 2024. „Ирегуларне миграције као изазов регионалној и националној безбедности.” Политика националне безбедности 1. DOI: doi.org/10.5937/pnb26-49872.
Цветковић, Ненад. 2023. „Утицај европских интеграција на безбедност и одбрану Републике Србије.” Докторска дисертација. Универзитет одбране: Војна академија.
FRONTEX. 2022. “Migratory Routes – Western Balkan Route”. Frontex. Last Accessed 3 July 2022. https://frontex.europa.eu/we-know/migratory-routes/western-balkan-route/.
Kovačević, Nikola. 2022. “Access to the territory and push backs – Serbia, AIDA – Asylum Information Database.” European Council of Refugees and Exiles. 22 August 2022. https://asylumineurope.org/reports/country/serbia/-asylum-procedure/access-procedure-and-registration/access-territory-and-push-backs/#_ftn89.
Jakovljević, Nataša. 2022. „U Srbiji krijumčari uzimaju 1.000 do 6.000 evra po migrantu.” Radio Slobodna Evropa. 2. decembar 2022. https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-migranti-krijumcarenje-presude/32158751.html.
Radio Slobodna Evropa. 2024. „Više od 100.000 migranata prošlo kroz Srbiju u 2023. godini.” Radio Slobodna Evropa. 23. januar 2024. https://www.slobodna-evropa.org/a/migranti-srbija-komesarijat-godisnji-izvestaj/32788495..html.
Radio Slobodna Evropa. 2024а. „Pad broja migranata u Srbiji za 70 odsto u odnosu na prošlu godinu, kaže Dačić.” Radio Slobodna Evropa. 6. avgust 2024. https://www.slobodna-evropa.org/a/manje-migranata-u-srbiji-2024-ivica-dacic/33067873.html.
Statista. 2023. „Number of illegal crossing between border-crossing points in the European Union from 2009. to 2021.” Statista. 26. february 2023. https://www.statista.com/-statistics/454775/number-of-illegal-entries-between-bcps-to-the-eu/.