УТИЦАЈ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ НА СУПРОТСТАВЉАЊE ИРЕГУЛАРНИМ МИГРАЦИЈАМА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
Sažetak
Миграције становништва су социјална, економска, безбедносна и политичка појава која карактерише савремене процесе глобализације. Посебно су изражене у Европи због развијених економско-социјалних услова и географског положаја у односу на земље у ближем и даљем окружењу које имају већи прираст становништва и слабију привредну развијеност. Република Србија се налази на Западнобалканској рути миграција ка развијеним европским земљама. Један од захтева Европске уније у преговарачком процесу са Србијом јесте и адекватно супротстављање ирегуларним миграцијама. Оне су предмет разматрања у оквиру преговарачког поглавља 24 – Правда, слобода и безбедност, чији је носилац Министарство унутрашњих послова. Истраживање има за циљ да установи како је Европска унија утицала на политику Србије у области супротстављања ирегуларним миграцијама. Анализираће се утицај на стратегијско-плански и нормативно-правни оквир рада, организацију, ресурсе и резултате рада институција унутрашње безбедности у супротстављању ирегуларним миграцијама. У истраживању је коришћена компаративна метода анализе садржаја теоријских радова у овој области, извештаја и службених докумената државних, међународних и невладиних организација, као и статистичких показатеља о миграторним кретањима у Србији и Европи. Истраживање је указало да је Србија унапредила систем контроле миграција и супротстављања ирегуларним, али и да константан прилив миграната и боравак на територији Србије представља релативно нов безбедносни ризик који захтева даљу пажњу државних институција.
Reference
Данас. 2024. „За две године број странаца на раду у Србији више него удвостручен – шта о овом тренду кажу стручњаци?” Данас, 2. фебруар 2024. https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/strani-radnici-radne-dozvole-posao-rad-radna-snaga/.
Драгишић, Зоран. 2015. „Миграције као безбедносни проблем.” Српска политичка мисао 50 (4): 367–386. DOI: 10.22182/spm.5042015.18.
Ђорић, Марија, и Страхиња Обреновић. 2024. „Страни терористички борци као потенцијални безбедносни проблем Србије.” Српска политичка мисао 87 (5): 9–26. DOI: 10.5937/spm87-52520.
Ђорић, Марија. 2018. „Утицај савремених миграција на развој екстремизма у Немачкој.” Култура полиса 35: 41–55.
Закон о азилу и привременој заштити, „Службени гласник Републике Србије” бр. 24/18.
Закон о азилу, „Службени гласник Републике Србије” бр. 109/2007.
Закон о граничној контроли, „Службени гласник Републике Србије” бр. 24/2018.
Закон о заштити државне границе, „Службени гласник Републике Србије” бр. 97/08 и 20/15 – др. закон.
Закон о потврђивању Споразума између Републике Србије и Европске заједнице о реадмисији лица која незаконито бораве, „Службени гласник Републике Србије” бр. 103/07.
Закон о странцима, „Службени гласник Републике Србије” бр. 24/18 и 31/19.
Закон о странцима, „Службени гласник Републике Србије” бр. 97/08.
Закон о управљању миграцијама, „Службени гласник Републике Србије” број 107/12.
Комесаријат за избеглице и миграције Републике Србије [Комесаријат]. н.д. „Миграциони профили Републике Србије.” Комесаријат за избеглице и миграције Републике Србије. https://kirs.gov.rs/cir/migracije/migracioni-profil-republike-srbije.
Комесаријат за избеглице и миграције Републике Србије. н.д. „Измењен режим рада прихватних и азилних центара у Србији.” Комесаријат за избеглице и миграције. Последњи приступ 20. новембар 2024. https://kirs.gov.rs/-lat/аktuelno/izmenjen-rezim-rada-prihvatnih-i-azilnih-centara-u-srbiji/4975.
Комесаријат за избеглице и миграције Републике Србије. н.д. „Центри за азил и прихватни центри.” Комесаријат за избеглице и миграције. Последњи приступ 30. јул 2022. https://kirs.gov.rs/-lat/azil/centri-za-azil-i-prihvatni-centri.
Мијалковић, Саша, и Душко Башкало. 2024. „Конфликтни потенцијал вахабијских заједница на подручју Западног Балкана.” Српска политичка мисао 87 (5): 29–51. DOI: 1 0.5937/spm87-52476.
Министарство за европске интеграције Републике Србије [МЕИ]. н.д. „Национална докумета.” Министарство за европске интеграције. Последњи приступ 20. фебруар 2023. https://www.mei.gov.rs/srp/dokumenta/nacionalna-dokumenta/.
Министарство унутрашњих послова [МУП]. н.д. „Архива.” Последњи приступ 28. фебруар 2023. http://www.mup.gov.rs/wps/portal/sr/arhiva.
Министарство унутрашњих послова [МУП]. 2021. Извештај о спровођењу Стратегије супротстављања ирегуларним миграцијама за период 2018–2020. година. Београд: Република Србија – МУП.
Нова српска политичка мисао. 2022. „Комесаријат за избеглице и миграције: Кроз Србију је до сада прошло 137.205 држављана Украјине. Омогућен им је приступ здравственим услугама, образовању и социјалној заштити и запошљавању.” Нова српска политичка мисао. 30. децембар 2022. http://www.nspm.rs/hronika/komesarijat-za-izbeglice-i-migracije-kroz-srbiju-je-do-sada-proslo-137.205-drzavljana-ukrajine.-omogucen-im-je-pristup-zdravstvenim-uslugama-obrazovanju-socijalnoj-zastiti-i-zaposljavanju.html.
Петровић, Зоран. 2024. „Савремене ирегуларне миграције у Републици Србији: Етички нормативни аспекти.” Српска политичка мисао 86 (4): 69–94. DOI: 10.5937/spm86-51396.
Политика. 2022. „Трострука миграција преко Србије, у 2022. било дупло више миграната него у 2021. години.” Политика. 30. децембар 2022. https://www.politika.rs/scc/clanak/530851/Trostruka-migracija-preko-Srbije-u-2022-bilo-duplo-vise-migranata-nego-u-2021-godini.
Стојшић, Јелена, и Предраг Мирковић. 2018. „Ирегуларне миграције као безбедносни ризик.” Војно дело 70 (4): 31–51. DOI: 10.5937/vojdelo1806031S.
Суботић, Милован. 2024. „Ирегуларне миграције као изазов регионалној и националној безбедности.” Политика националне безбедности 1. DOI: doi.org/10.5937/pnb26-49872.
Цветковић, Ненад. 2023. „Утицај европских интеграција на безбедност и одбрану Републике Србије.” Докторска дисертација. Универзитет одбране: Војна академија.
FRONTEX. 2022. “Migratory Routes – Western Balkan Route”. Frontex. Last Accessed 3 July 2022. https://frontex.europa.eu/we-know/migratory-routes/western-balkan-route/.
Kovačević, Nikola. 2022. “Access to the territory and push backs – Serbia, AIDA – Asylum Information Database.” European Council of Refugees and Exiles. 22 August 2022. https://asylumineurope.org/reports/country/serbia/-asylum-procedure/access-procedure-and-registration/access-territory-and-push-backs/#_ftn89.
Jakovljević, Nataša. 2022. „U Srbiji krijumčari uzimaju 1.000 do 6.000 evra po migrantu.” Radio Slobodna Evropa. 2. decembar 2022. https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-migranti-krijumcarenje-presude/32158751.html.
Radio Slobodna Evropa. 2024. „Više od 100.000 migranata prošlo kroz Srbiju u 2023. godini.” Radio Slobodna Evropa. 23. januar 2024. https://www.slobodna-evropa.org/a/migranti-srbija-komesarijat-godisnji-izvestaj/32788495..html.
Radio Slobodna Evropa. 2024а. „Pad broja migranata u Srbiji za 70 odsto u odnosu na prošlu godinu, kaže Dačić.” Radio Slobodna Evropa. 6. avgust 2024. https://www.slobodna-evropa.org/a/manje-migranata-u-srbiji-2024-ivica-dacic/33067873.html.
Statista. 2023. „Number of illegal crossing between border-crossing points in the European Union from 2009. to 2021.” Statista. 26. february 2023. https://www.statista.com/-statistics/454775/number-of-illegal-entries-between-bcps-to-the-eu/.
