OTVARANJE ISTRAGE PREMA NOVOM ZAKONIKU O KRIVIČNOM POSTUPKU SRBIJE

  • Momčilo Grubač Pravni fakultet Univerzitet Union u Beogradu

Abstract


U ovom radu autor konstatuje da je procesnopravni položaj građanina koji se nađe u ulozi osumnjičenog u postupku otvaranja nove tužilačke istrage mnogo nepovoljniji od položaja koji je imao u ranijoj sudskoj istrazi. Osumnjičeni nema pravo žalbe protiv naredbe javnog tužioca o sprovođenju istrage, tako da je istraga postala potpuni monopol javnog tužioca bez ikakve sudske kontrole. Osumnjičeni nema sudsku zaštitu od nezakonitog (arbitrarnog) pokretanja istražnog postupka iako je nesumnjivo da odluka o otvaranju istrage značajno pogađa njegova prava i interese. Ta se odluka može doneti već ako postoji najniži mogući stepen sumnje da je određeno lice učinilo krivično delo, dakle, i na osnovu vrlo udaljenih i posrednih indicija, a novina je i to što je otvaranje istrage moguće i prema nepoznatom učiniocu krivičnog dela. Donošenje naredbe o sprovođenju istrage nije uslovljeno prethodnim saslušanjem osumnjičenog, niti je ono predviđeno kao radnja koja bi se morala preduzeti među prvim istražnim radnjama, pa čak ni kao obavezna istražna radnja. Odredba Zakonika o dostavljanju odluke kojom se otvara istraga isto tako zaslužuje kritiku i preispitivanje jer se predviđenim načinom dostavljanja ograničava pravo na ličnu odbranu okrivljenog i druga prava odbrane koja okrivljenom priznaju Ustav i Evropska konvencija o ljudskim pravima, i omogućuju procesne zloupotrebe. Autor smatra da rešenja pomenutih pitanja otvaranja istrage ne treba da zavise od manje formalne prirode i manjeg procesnog značaja radnji koje se u toj fazi krivičnog postupka preduzimaju, već od toga da li one zadiru u ljudska prava lica protiv koga se istraga vodi. Na kraju, autor ukazuje da će se istraga voditi u malom broju slučajeva, jer je isključena u skraćenom postupku, a nije obavezna ni za najteža krivična dela. To nosi opasnost da glavni pretres bude zatrpan velikim brojem neutemeljenih optužnica.

References

Brkić, S., 2013, Krivično procesno pravo II, Novi Sad, Centar za izdavačku delatnost Pravnog fakulteta u Novom Sadu.

Grubač, M., Vasiljević, T., 2013, Komentar Zakonika o krivičnom postupku, Beograd, Projuris.

Grubač, M., 2013, Krivično procesno pravo sa tekstom Zakonika o krivičnom postupku, (Priručnik za polaganje pravosudnog ispita), Beograd, Projuris.

Grubač, M., 2011, Nove ustanove i nova rešenja Zakonika o krivičnom postupku Srbije od 26. septembra 2011. godine, Pravni zapisi, 2.

Đurđević, Z., 2013, Osvrt na rezultate rada skupine Ministarstva pravosuđa za

usklađivanje Zakona o kaznenom postupku s Ustavom Republike Hrvatske, Hrvatski ljetopis za kazneno pravo i praksu, 1.

Đurđević, Z., 2010, Sudska kontrola državno-odvjetničkog kaznenog progona i istrage: poredbeno-pravni i ustavni aspekt, Hrvatski ljetopis za kazneno pravo i praksu, 1.

Ilić, G., Majić, M., Beljanski, S., Trešnjev, A., 2012, Komentar Zakonika o krivičnom postupku, Beograd, Službeni glasnik.

Krapac, D., 1993, Policijski izvidi u budućem hrvatskom kaznenom procesnom pravu, Policijska sigurnost, 3–4.

Lazin, Đ., 1984, Pojam i stepenovanje sumnje u krivičnom postupku, Zbornik Pravnog fakulteta u Zagrebu, 1–2.

Pavišić, B., 2011, Komentar Zakona o kaznenom postupku, Rijeka, Dušević&Kršovnik.

Peters, K., 1970, Fehlerquellen im Strafprozess, Karlsruhe.

Vasiljević, T., 1981, Sistem krivičnog procesnog prava SFRJ, Beograd, Savremena administracija.

Vodinelić, V., 1977, „Osnovi sumnje“ i „osnovana sumnja“ u nauci krivičnog procesnog prava, Naša zakonitost, 9.

Published
2014/07/22
Section
Original Scientific Paper