OTVARANJE ISTRAGE PREMA NOVOM ZAKONIKU O KRIVIČNOM POSTUPKU SRBIJE

Sažetak

U ovom radu autor konstatuje da je procesnopravni položaj građanina koji se nađe u ulozi osumnjičenog u postupku otvaranja nove tužilačke istrage mnogo nepovoljniji od položaja koji je imao u ranijoj sudskoj istrazi. Osumnjičeni nema pravo žalbe protiv naredbe javnog tužioca o sprovođenju istrage, tako da je istraga postala potpuni monopol javnog tužioca bez ikakve sudske kontrole. Osumnjičeni nema sudsku zaštitu od nezakonitog (arbitrarnog) pokretanja istražnog postupka iako je nesumnjivo da odluka o otvaranju istrage značajno pogađa njegova prava i interese. Ta se odluka može doneti već ako postoji najniži mogući stepen sumnje da je određeno lice učinilo krivično delo, dakle, i na osnovu vrlo udaljenih i posrednih indicija, a novina je i to što je otvaranje istrage moguće i prema nepoznatom učiniocu krivičnog dela. Donošenje naredbe o sprovođenju istrage nije uslovljeno prethodnim saslušanjem osumnjičenog, niti je ono predviđeno kao radnja koja bi se morala preduzeti među prvim istražnim radnjama, pa čak ni kao obavezna istražna radnja. Odredba Zakonika o dostavljanju odluke kojom se otvara istraga isto tako zaslužuje kritiku i preispitivanje jer se predviđenim načinom dostavljanja ograničava pravo na ličnu odbranu okrivljenog i druga prava odbrane koja okrivljenom priznaju Ustav i Evropska konvencija o ljudskim pravima, i omogućuju procesne zloupotrebe. Autor smatra da rešenja pomenutih pitanja otvaranja istrage ne treba da zavise od manje formalne prirode i manjeg procesnog značaja radnji koje se u toj fazi krivičnog postupka preduzimaju, već od toga da li one zadiru u ljudska prava lica protiv koga se istraga vodi. Na kraju, autor ukazuje da će se istraga voditi u malom broju slučajeva, jer je isključena u skraćenom postupku, a nije obavezna ni za najteža krivična dela. To nosi opasnost da glavni pretres bude zatrpan velikim brojem neutemeljenih optužnica.