SERBIAN MEDIAEVAL LAW ON WILLS AND SUCCESSION
Sažetak
U srednjovekovnom srpskom pravu imamo vrlo malo podataka o nasleđivanju. Nijedan testament nije sačuvan, a o zakonskom nasleđivanju govore samo članovi 41. i 48. Dušanovog zakonika. Najverovatnije da se sebarsko (nevlasteosko) stanovništvo, živeći u velikim, kolektivnim porodicama (takozvanim „zadrugama“), prilikom nasleđivanja držalo pravila običajnog prava, dok je vladajući sloj (vlastela) prihvatio odredbe vizantijskog prava.
Vizantijsko pravo tretira zakonsko nasleđivanje prema pravilima rimskog prava, korigovanog u dve Justinijanove novele: CXVIII od 543. godine i CXXVII od 548. Te odredbe stigle su i u srednjovekovnu Srbiju sa prevodom vizantijskih pravnih zbirki (Zakonopravilo ili Nomokanon Svetoga Save i Sintagma Matije Vlastara) i nalaze se skupljene u sastavu (poglavlju) K – 12 Sintagme Matije Vlastara. Po svojoj sadržini to su uglavnom propisi preuzeti iz Prohirona, dopunjeni kasnijim carskim novelama. Cilj ovih propisa bio je da se ograniči pravo daljih srodnika na nasledstvo u korist crkve.
Dva člana Dušanovog zakonika koji regulišu nasledno pravo govore samo o nasleđivanju u vlasteoskom staležu. Član 41. predviđa slučaj ako vlastelin umre bez dece. Baštinu nasleđuju pobočni srodnici do osmog stepena srodstva. Prema članu 48, kada umre vlastelin „konj dobri i oružje se vraćaju caru“ a ostalu imovinu nasleđuju deca, jednako muška i ženska. Vraćanje konja i oružja je stari običaj, koji odražava vazalnu zavisnost vlastele prema vladaru.
O nasleđivanju u sebarskom staležu imamo samo nekoliko razasutih podataka u poveljama. Na osnovu toga teško je reći da li su za sebre postojala jedinstvena pravila o nasleđivanju (Dušanov zakonik o tome ćuti), ili su se razlikovala od vlastelinstva do vlastelinstva.
Propisi o testamentalnom nasleđivanju nalaze se u sastavu D – 4 i K – 12 Sintagme Matije Vlastara i odražavaju osnovne principe grčko-rimskog (vizantijskog) prava: sloboda testiranja ograničena je samo takozvanim nužnim delom, što znači da zakonita deca moraju da dobiju minimum trećinu zaostavštine, odnosno polovinu ako je dece više od četvoro. Ne pravi se razlika između muške i ženske dece, a ostavilac može svoje naslednike da isključi iz nasleđa. Forma testamenta je uprošćena, a za punovažnost testamenta dovoljno je od 3 do 5 svedoka. Srpski prevodioci za testament koriste reči zaveštanije i zavet, ali pošto ti izrazi znače i svaki zavet uopšte, srpski redaktori su često koristili grčki termin diataks (διάταξις).
Činjenica da iz srednjovekovne srpske prošlosti nije sačuvan nijedan testament ne znači da je taj pravni institut Srbima bio nepoznat. U Dušanovom zakoniku i poveljama srećemo formulaciju „za dušu otdati“ i „za dušu pod crkov zapisati“, što odgovara pravu testiranja. Neposredni podatak o slobodi testiranja srećemo u povelji kojom 1429. godine despot Đurađ Branković potvrđuje baštinu čelniku Radiču i između ostalog kaže da Radič svoju imovinu može „zapisati u svoj diatas.”
Reference
BIBLIOGRAPHY
Avramović, S., The Serbian Civil Code of 1844: A Battleground of Legal Traditions, in: Simon T., Bender G., Kirov J. (eds.), 2017, Konflikt und Koexistenz, Die Rechtsordnungen Südosteuropas im 19. und 20. Jahrhundert, Band II, Serbien Bosnien-Herzegowina, Albanien, Veröffentlichungen des Max-Planck-Instituts für europäische Rechtsgeschischte, Band 305, Frankfurt am Main, Verlag Vittorio Klostermann.
Božić, I., 1956, Konj dobri i oružje (uz član 48 Dušanovog zakonika), Zbornik Matice srpske za društvene nauke, 13-14, Novi Sad.
Curzon, L. B., 1966, Roman Law, London, Macdonald & Evans LTD.
Karadžić Stefanović, V., 1852, Srpski rječnik istumačen njemačkijem i latinskijem riječima, u Beču u štampariji jermenskoga namastira (reprint Karadžić Stefanović, V., 1972, Srpski rječnik istumačen njemačkijem i latinskijem riječima, Beograd, Prosveta - BIGZ).
Kovačević, J., 1952, Član 48 Dušanovog zakonika i insignije, Istoriski časopis: organ Istoriskog instituta SAN, 3.
Marković, B., Nasledno pravo u Dušanovom zakoniku i u Zakonu cara Justinijana, u: Ćirković, S., Čavoški, K. (eds.), 2005, Zakonik cara Stefana Dušana, Zbornik radova sa naučnog skupa održanog 3. oktobra 2000. povodom 650 godina od proglašenja, Beograd, Srpska akademija nauka i umetnosti, Odeljenje društvenih nauka.
Matović, T., 2014, Epitrop (ἐπίτροπος) – izvršilac testamenta, Zbornik radova Vizantološkog instituta, 51.
Matović, T., ΜΕΤΑ ΘΑΝΑΤΟΝ ΔΩΡΟΝ u svetogorskim aktima, in: Miljković B., Dželebdžić D. (eds.), 2015, ΠΕΡΙΒΟΛΟΣ, Mélanges offerts à Mirjana Živojinović, Beograd, Vizantološki institut Srpske akademije nauka i umetnosti.
Mažuranić, V., 1908–1922, Prinosi za hrvatski pravno-povjestni rječnik, Zagreb, Jugoslavenska Akademija znanosti i umjetnosti (reprint: Mažuranić, V., 1975, Prinosi za hrvatski pravno-povjestni rječnik, Zagreb, Informator).
Mihaljčić, R., Konj, in: Ćirković, S., Mihaljčić, R. (eds.), 1999, Leksikon srpskog srednjeg veka, Beograd, Knowledge.
Nedeljković, B., 1937, Postanak zadruge, Pravna misao: časopis za pravo i sociologiju, br. 11-12 u čast Živojina Perića, god. 3 = Nedeljković, B., Izabrani radovi Branislava Nedeljkovića, Šuković, M., Bogojević Gluščević, N. (eds.), 2005, Podgorica, Pravni fakultet.
Novaković, S., 1886, Die Ausdrücke sebrь, po~’ten und mħrop’ùina in der altserbishen Übersetzung des Syntagma von Blastares, Archiv für slavische Philologie, IX.
Peisker, J., 1900, Die Serbische Zadruga, Zeitschrift für Sozial-und Wirtschaftgeschichte, 7.
Skok, P., 1973, Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, uredili akademici Mirko Deanović i Ljudevit Jonke, surađivao u predradnjama i priredio za tisak Valentin Putanec, Vol. I-III, Zagreb, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti.
Solovjev, A., 1928, Zakonodavstvo Stefana Dušana, cara Srba i Grka, Skoplje, Skopsko naučno društvo = Solovjev, A., 1998, Klasici jugoslovenskog prava, knjiga 16, Beograd, Službeni glasnik.
Taranovski, T., 1931–1935, Istorija srpskog prava u nemanjićkoj državi, Vol. I-IV, Beograd, Geca Kon = Taranovski, T., 1996, Klasici jugoslovenskog prava, knjiga 12, Beograd, Službeni list.
Šarkić, S., The Concept of the Will in Roman, Byzantine and Serbian Mediaeval Law, in: Burgmann, L. (ed.), 2005, Forschungen zur byzantinischen Rechtsgeschichte (= Fontes minors, XI), Frankfurt am Main, Löwenklau.
PRIMARY SOURCES
Aleksić, V., 2009, Povelja cara Stefana Dušana vlasteličiću Ivanku Probištitoviću, Stari srpski arhiv, 8, Beograd, Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet.
Božanić, S., 2007, Povelja kralja Milutina barskoj porodici Žaretića, Stari srpski arhiv, 6, Beograd, Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet.
Bubalo, Đ., 2004, Srpski nomici, Beograd, Vizantološki institut Srpske akademije nauka i umetnosti.
Burgmann, L., Ecloga, das Gesetzbuch Leons III. und Konstantinos’ V. (= Forschungen zur byzantinishen Rechtsgeschichte, Band 10) in: Simon, D. (ed.), 1983, Frankfurt am Main, Löwenklau.
Burr, M., 1949-1950. (transl. with Notes), The Code of Stefan Dušan, Tsar and Autocrat of the Serbs and Greeks, The Slavonic and East Europian Review, 28, University of London, School of Slavonic and East European Studies.
Corpus Iuris Civilis, Vol. I, Institutiones, Krueger, P. (ed.) 1895; Digesta, Mommsen, T. (ed.); Vol. II, Codex Iustinianus, Krueger, P. (ed.); Vol. III, Novellae, Schoell, R., Kroll, G. (eds.), Berolini, Weidmannos.
Dučić, N., 1895, Književni radovi, knjiga 4, Beograd, Državna štamparija Kraljevine Srbije.
Ivić, P., Grković, M., 1976, Dečanske hrisovulje, Novi Sad, Institut za lingvistiku.
Izvori srpskog prava IV: Zakonik cara Stefana Dušana, knjiga III, Baranjski, Prizrenski, Šišatovački, Rakovački, Ravanički i Sofijski rukopis, Pešikan, M., Grickat-Radulović, M., Jovičić, M. (eds.), 1997, Beograd, Srpska akademija nauka i umetnosti, Odeljenje društvenih nauka.
Marković, B., 2007, Izvori srpskog prava XV: Justinijanov zakon, srednjovekovna vizantijsko-srpska pravna kompilacija, Beograd, Srpska Akademija nauka i umetnosti, Odeljenje društvenih nauka.
Mihaljčić, R., 2004, Mljetske isprave cara Uroša, Stari srpski arhiv, 3, Beograd, Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet.
Milošević, M. et. al., 2009, Statuta civitatis Cathari – Statut grada Kotora, Knjiga I, fototipsko izdanje originala iz 1616. godine; knjiga II, prevod originala iz 1616. godine sa naučnim aparatom, Kotor, Državni arhiv Crne Gore.
Mišić, S., Subotin-Golubović, T., 2003, Svetoarhanđelovska hrisovulja, Beograd, Istorijski institut.
Mišić, S., 2014, Hrisovulja cara Stefana Dušana o osnivanju Zletovske episkopije, Stari srpski arhiv, 13, Beograd, Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet.
Mošin, V., Slaveva, L., Miljković-Pepek, P., 1980, Spomenici za srednovekovnata i ponovata istorija na Makedonija, Vol. III, Skopje, Arhiv na Makedonija.
Mošin, V., Ćirković, S., Sindik, D., 2011, Zbornik srednjovekovnih ćiriličkih povelja i pisama Srbije, Bosne i Dubrovnika, knjiga I, 1186–1321, Beograd, Istorijski institut.
Novaković, S., 1898, Zakonik Stefana Dušana, cara srpskog, Zadužbina Ilije M. Kolarca, Beograd (reprint Novaković, S., 2004, Zakonik Stefana Dušana, cara srpskog, Beograd, Lirika).
Novaković, S., 1907, Matije Vlastara Sintagmat, Azbučni zbornik vizantijskih crkvenih i državnih zakona i pravila, slovenski prevod vremena Dušanova, Beograd, Srpska Kraljevska Akademija.
Novaković, S., 1912, Zakonski spomenici srpskih država srednjega veka, Beograd, Srpska Kraljevska Akademija.
Petrović, M., 1991, Zakonopravilo ili Nomokanon Svetoga Save, Ilovički prepis 1262. godina, Gornji Milanovac, Dečje novine.
Ράλλης, Γ. Α., Ποτλής, Μ., 1859, Ματθαίου τοῦ Βλασταρέως Σύνταγμα κατὰ στοιχείον, Ἐν Ἀθήναις, Ἐκ τῆς Τυπογραφίας Γ. Χαρτοφύλακος.
Scheltema, H. J., Wal, Van der, N., Holwerda, D., 1953–1988, Basilicorum Libri LX: Seria A, Groningen, J. B. Wolters.
Solovjev, A., 1926, Odabrani spomenici srpskog prava, Beograd, Štamparija Sveti Sava.
Zepos, J., Zepos, P., 1931, Jus Graecoromanum, Vol. I-VIII, Ἀθήνα, Φέξης (reprint: Zepos, J., Zepos P., 1962, Jus Graecoromanum, Vol. I-VIII, Aalen, Scientia).