Парадокси рационалистичке етике наспрам привидних парадокса ирационалистичко‑религијске етике у Кјеркегоровој филозофији
Sažetak
Аутор у раду разматра Кјеркегорову етику, изведену из ирационалних аспекта вере, доказујући да ирационалистичко‑религијско усмерење може пружити легитимност етици као науци, уз истовремено обарање парадокса који се приписују таквој етици. У том настојању указује се на Кјеркегорово тумачење слабости рационалистичких етика, које аутор разјашњава као кључне парадоксе и проблеме етике као такве, а који се нарочито јављају у негацији индивидуалног бивствовања и немогућности да изврше истински морални препород у човеку. Недостаци рационалистичке етике су нарочито видљиви у савременом свету бездуховности, али и у њеном објективном, разумском приступу која стварајући морални формализам не уме да пружи потпору појединцу у кључним егзистенцијалним ситуацијама, што Кјеркегор доказује на примеру Аврама и Јова.
Истинска етика треба да буде заузета бригом око појединца (а не општим човеком), а њен темељ треба да буде неегоистички принцип духовне љубави, који се заснива најпре на односу љубави човека према Богу, настављајући је према сваком човеку без изузетка. Кјеркегорова етика љубави представља један корак у превладавању досадашњег етичког формализма и рационализма, али и нихилизма као облика отуђења човека од Бога, од другог човека и самога себе.
Reference
Auden, W.H. (1963). The Living Thought of Kierkegaard. Bloomington: Indiana University Press.
Bukdahl, J. (2001). Søren Kierkegaard and the common man. UK: Cambridge.
Buljan, I. (2008). Problem postajanja pojedincem u djelu Sørena Kierkegaarda. Filozofska istraživanja, 28, св. 2, 277–302.
Golomb, J. (2005). In Search of Authenticity: Existentialism From Kierkegaard to Camus (Problems of Modern European Thought). London and New York: Routledge.
Жижек, С. (2008). Чудовишност Христа. Београд: Откровење.
Кјеркегор, С. (1980). Филозофске мрвице. Београд: Графос.
Кјеркегор, С. (1990). Две кратко‑етичке религиозне расправе. Београд: Графос.
Кјеркегор, С. (2002a). Појам стрепње. Београд: Плато.
Кјеркегор, С. (2002б). Страх и дрхтање. Београд: Плато.
Kierkegaard, S. (1990). Ili–ili. Sarajevo: „Veselin Masleša“ – Svjetlost.
Kierkegaard, S. (2009а). Works of love. New York – London – Toronto – New Delhi – Auckland: Harperperennial&Modernthought.
Kierkegaard, S. (2009b). Concluding Unscientific Postscript to the Philosophical Crumbs. Cambridge: Cambridge University Press.
Kierkegaard, S.(2004). Training in Christianity. New York: Vintage Books.
Knappe, U. (2004). Kierkegaard Studies. Berlin: Walter de Gruyter.
Кузмановић, Н. (2003). Кјеркегорове сфере егзистенције. Бачка Паланка: Логос – ДИС.
Лествичник, Св. Ј. (2009). Лествица. Младеновац: Мирдин.
Lippitt, J. (2003). Kierkegaard and Fear and Trembling. London and New York: Routledge.
Милисављевић, В. (2009). Снага егистенције. Београд: Федон.
Оцић, Д. (2005). Диајектика ирационалног: Серен Кјеркегор. Београд: Знамен.
Repaž, P. (2009a). Kierkegaard — Vprašnje izbire. Ljubljana: Društvo Apokalipsa.
Repaž, P. (2009b). Kierkegaard — Egzistencijalna komunikacija. Ljubljana: Društvo Apokalipsa.
Reinhardt, F.K. (1967). The Existentialist Revolt: The Main Themes and Phases of Existentialism (Kierkegaard – Nietzsche – Heidegger – Jaspers – Sartre – Marcel). New York: Frederick Ungar Publishing Co.
Саџаков, С. (2013). Егоизам: етичка студија о моралним принципима принципа капитализма. Нови Сад: Медитеран Publishing.
Stewart, Ј. (2005). Kierkegaard’s Criticisam of the Absence of Ethics in Hegel’s System. Arhe 3, 47–60.
Теплиц, K. (1980). Кјеркегор. Београд: Графос.
Ferreira, M. J. (2008). Kierkegaard and Levinas: Ethics, Politisc and Religion. Bloomington and Indianapolis: Indiana University Press.
Хегел, Г.В.Ф. (1973). Наука логике. Београд: Просвета.
Hoffman, K. (2006). Facing Threats to Earthly felicity: A Reading of Kierkegaard’s Fear and Trembling. Journal of Religious Ethics 34, (3), 439–459.
Шестов, Л. (2002). Кјеркегор и егзистенцијална филозофија. Београд: Плато.
Шестов, Л. (1990). Атина и Јерусалим. Будва: Медитеран.
Шопенхауер, А. (1990). О темељу морала. Нови Сад: Братство‑јединство.
Prijavom priloga za objavljivanje, putem ovog sistema elektronskog uređivanja, autor sva prava ustupa uredništvu časopisa „Sabornost – Teološki godišnjak“.