Почетне етапе развоја богословске мисли Жан-Мари Р. Тијара

Златко Матић

doi:10.5937/sabornost10-12593

Златко Матић Универзитет у Београду, Православни богословски факултет, Београд

DOI: https://doi.org/10.5937/sabornost10-12593

Sažetak

Досадашњи аналитичари дела римокатоличког теолога Жан‑Мари Роже Тијара (1927–2000) на различите начине су класификовали еволуцију његовог теолошког опуса. Готово сви они сматрају да је Други ватикански концил прекретница у његовом стваралаштву, па најчешће започињу анализу Тијаровог дела сагледавајући његов рад током концилских година. Други период његовог богословља отвара се екуменском активношћу, која буквално диктира анализу нових области и сфера јединствене речи о Богу. Наша анализа различитих етапа развоја Тијарове богословске мисли требало би, ипак, да потврди став, према коме, без обзира на широк дијапазон богословских тематика, опус овог оца има јединствену централну идеју‑водиљу и да се она сагледава у концепту киноније.

Reference

Caza, L. (1995). Le théologien. У Evans, G. R., Gourgues, M. (ур.), Communion et réunion. Mélanges J.‑M. R. Tillard. Leuven.

Caza, L. (2009). L’Eucharistie fait l’Eglise: la certitude‑phare de J.‑M. R. Tillard, o.p. depuis L’Eucharistie, Paque de l’Eglise (1964) jusqu’à Je crois en dépit de tout (2001). Science et Esprit, 61/2–3, 117–135.

Dittberner, J. (1967). J. M. R. Tillard The Eucharist: Pasch of God’s People (book review). Worship, 41, 381–382.

Fontbona i Missé, J. (1994). Comuníón y sinodalidad. La ecclesioologìa eucarìstica después de N. Afanasiev en I. Zizioulas y J.M.R. Tillard. Barcelona.

Kunrath, P.A. (2007). A Eucaristia, Páscoa da Igreja‑comunhão em Tillard. Teocomunicação, 37, 109–123.

Матић, З. (2013). Појам Предања у католичком богословљу до Другог ватиканског концила: Конгаров аналитички приступ. Саборност, 7, 59–67.

Morerod, C. (2003). J.M.R Tillard o.p, la vie pour l’oecuménisme. Angelicum, 80, 732–739.

Nigro, F. (2011). Il vescovo di Roma. Initium episcopatus nell’ecclesiologia di comunione di J. M. R. Tillard o.p. Assisi.

Puyo, J., Congar, Y. (1979). Život za istinu. Zagreb.

Tillard, J.M.R. (1961а). L’Eucharistie, sacrement de l’espérance ecclésiale. Nouvelle Revue Théologique, 83, 561–592.

Tillard, J.M.R. (1961б). La triple dimension du signe sacramentel. Nouvelle Revue Théologique, 83, 226–254.

Tillard, J.M.R. (1962). L’Eucharistie, purification de l’Eglise pérégrinante. Nouvelle Revue Théologique, 84, 449–474, 579–597.

Tillard, J.M.R. (1964). L’Eucharistie, Pâque de l’Église. Paris.

Tillard, J.M.R. (1967). Le nuove prospettive della teologia sacramentaria. Sacra Doctrina, 12, 37–58.

Tillard, J.M.R. (1969а). L’Eucharistie et la fraternité. Nouvelle Revue Théologique, 91, 113–135.

Tillard, J.M.R. (1969б). Vangelo e terzo uomo. Brescia.

Tillard, J.M.R. (1970). L’Eucharistie et Eglise. У Zizioulas, J., Tillard, J., von Allmen, J.‑J., L’Eucharistie (стр. 75–135). Paris.

Tillard, J.M.R. (1975). A Gospel Path. The Religious Life. Brussels.

Tillard, J.M.R. (1977а). Devant Dieu et pour le monde. Paris.

Tillard, J.M.R. (1977б). Il y a charisme et charisme. La vie religieuse. Paris.

Tillard, J.M.R. (1980). L’Eglise de Dieu est une communion. Irénikon, 4, 451–468.

Tillard, J.M.R. (1982а). Il n’est d’Eglise qu’eucharistique. Nicolaus, 10, 233–262.

Tillard, J.M.R. (1982б). L’Evêque de Rome. Paris.

Tillard, J.M.R. (1985). Reception. Ecumenical Trends, 14, 145–148.

Tillard, J.M.R. (1986). Reception. Ecumenical Trends, 15, 47–49.

Tillard, J.M.R. (1987). Eglise d’Eglises. L’ecclésiologie de communion. Paris.

Tillard, J.M.R. (1992а). Chair de l’Eglise, chair du Christ. Aux sources de l’ecclésiologie de communion. Paris.

Tillard, J.M.R. (1992б). ’Communion’ and Salvation. One in Christ, 28, 1–12.

Tillard, J.M.R. (1992в). Reception–Communion. One in Christ, 28, 307–322.

Tillard, J.M.R. (1995). L’Eglise locale. Ecclesiologie de communion et catholicité. Paris.

Tillard, J.M.R. (2000). Credo nonostante… Colloqui d’inverno con Francesco Strazzari. Bologna.

Tillard, J.M.R., Congar, Y. (dir.) (1967). L’adaptation et la rénovation de la vie religieuse. Décret Perfectae caritatis — texte latin, et traduction française par J. M. R. Tillard. Paris.