Клерикализам и лаицизам — две крајњости у разумевању служби у Цркви
Sažetak
Аутор у раду анализира претераности у разумевању садржаја црквених служби које су се кроз историју најчешће манифестовале као клерикализам као један пол и лаицизам као његова супротност. Почињући од клерикализма указује се на различите облике које је он задобијао током историје, попут политичког, друштвеног и културалног клерикализма. Акценат у анализи аутор ставља на разматрање клерикализма у црквеној заједници видећи његове почетке и узроке у ткз. теорији о посвећењу која се на различите начине испољавала у црквеном животу Западне и Источне Цркве. Прва последица ове теорије је промена термина лаик у смислу члана народа Божијег у мирјанин у смислу онога који је од света. Друга последица је мања или већа пасивизација лаика у црквеном животу. Разрешење проблема аутор види у реактуализацији предањске еклисиологије која поистовећује службу и дарове Духа Светог те тако не раздваја институционалну од харизматске структуре Цркве. У последњем делу се разматрају последице лаицизмана црквени живот као реакције на претерани клерикализам.
Reference
Афанасјев, Н. (2001). Служење мирјана (лаика) у Цркви. Вршац.
Altermatt, U. (1975). Abschied vom katholischen Blockdenken. Civitas, 30, 564, преузето од: Greshake, G. (2010). Biti svećenik u ovom vremenu. Zagreb: KS.
Зизјулас, J. (2003). Православље. Београд.
Mardešić, Ž. (2003). O klerikalizmu i protuklerikalizmu danas. Nova Prisutnost, 1(1), 127–131.
Свештени канони Цркве. (2005). Београд.
Prijavom priloga za objavljivanje, putem ovog sistema elektronskog uređivanja, autor sva prava ustupa uredništvu časopisa „Sabornost – Teološki godišnjak“.