Из новозаветне исагогике

Џон Кели

doi:10.5937/sabornost6-3115

Џон Кели Универзитет у Оксфорду, Колеџ Сент Едмунд Хол, Оксфорд

DOI: https://doi.org/10.5937/sabornost6-3115

Ključne reči: Origen||, ||Ориген, Philo||, ||Филон, Gnosticism||, ||гностицизам, Antiochian School of Exegesis||, ||Антиохијска школа, Allegory||, ||алегорија, Typology||, ||типологија, Isagogy||, ||исагогика, Inspiration||, ||богонадахнутост, New Testament||, ||Нови завет, Old Testament||, ||Стари завет,

Sažetak

У првом делу студије писац излаже рецепцију Старога завета у младој хришћанској Цркви, да би у другом делу опсежно известио о процесу настанка новозаветних књига и о њиховој засведочености код ранијих учитеља Цркве и касније светих Отаца. Богонадахнутост Светога писма је тема која заокупља пажњу сваког библисте и црквеног радника, пошто је то једна од карактеристика каноничности списа. Јединству двају Завета, Старог и Новог, посветио је ваљану пажњу, при чему своје исказе поткрепљује сведочењима најраније хришћанске књижевности. У петом и шестом одељку студије аутор, иначе у свету познати патролог, обрађује питања везана за типолошко и алегоријског тумачење свештених књига, при чему је обрадио једну од богословских школа тумачења, Антиохијску школу.

Reference

Burkitt, F.C. (1932). Church and Gnosis: A Study of Christian Thought and Speculation in the Second Century. Cambridge.

Devreesse, R. (1948). Essai sur Théodore de Mopsueste. Vaticano: Biblioteca apostolica vaticana.

Dodd, C.H. (1952). According to the Scriptures. London.

Hanson, R.P.C. (1954). Origen’s Doctrine of Tradition. London: S.P.C.K.

Souter, A. (1956). The Text and Canon of the New Testament. London.