Сиријско житије Светог Максима Исповедника и православно предање

  • Бошко М Ерић Хришћански културни центар, Београд

Sažetak


У овом раду аутор представља Сиријско житије Светог Максима Исповедника. На самом почетку третира се проблем ауторства. С обзиром на то да се у самом Житију налази име писца — Григорије или Георгије, аутор покушава да ближе одреди која би то историјска личност могла бити у питању. Следи превод самог Житија са сиријског језика, а затим и поређења са извештајима из традиције Православне Цркве. Унутар овог поглавља може се јасно уочити разлика између две традиције, грчко-православне и сиријско-монотелитске, у виђењу Светог Максима Исповедника. Након тога, аутор нам представља неколико најчешћих замерки на аутентичност података које проналазимо у Сиријском житију, као што су питања порекла, младости и школовања Светог Максима Исповедника.

Biografija autora

Бошко М Ерић, Хришћански културни центар, Београд
Godina rođenja: 1986.

Reference

Максим Исповедник (1997). Мистагогија. Изабрана дела, Призрен, 164–224.

Житије Светог Максима Исповедника (Синаксар, за 21. јануар) (2006). Луча 2004–2005 (21–22), 5–6.

Далме, И.–A. (2006). Максим Исповједник: византијски монах и богослов. Луча 2004–2005 (21–22), 33–40.

Лаут, E. (2006). Максим Исповедник: Живот и доба. Луча 2004–2005 (21–22), 9–18.

Поповић, Ј. (1972). Житије преподобног Оца нашег Максима исповедника и мученика. Žitija svetih, 651–674.

Сидоров, A. (2006). Неке напомене уз биографију Максима Исповедника. Луча 2004–2005 (21–22), 19–32.

Brock, S. (1973). An early syriac life of Maximus the Confessor. Analecta Bollandiana – Revue critique d’hagiographie, tom 91, 299–346.

Brock, S. (1985). Two Sets of Monothelete Question to the Maximianists”. Orientalia Lovanensia Periodica 17, 119-140.

Henry, R., (ur.) (1962) Photius’ Bibliothèque, Paris, t. III.

Hefele, Ch.–J. (1909). Histoire des conciles d’après les documents originaux III/1, Paris.

Jennings, W. (1926). Lexicon to the Syriac New Testament. Oxford, 1926.

Murphy, F.–X., Sherwood, P. (1973). Constantinople II et Constantinople III, Paris.

Roosen, B. (2010). Maximi Confessoris Vitae et Passiones graecae: The developement of a hagiographic dossier. Byzantion 80, стр. 408-460.

Sherwood, P. (1952). An annotated date-list of the works of Maximus the Confessor, Rome.

Sherwood, P. (1955). The Earlier Ambigua of Saint Maximus the Confessor. Kolekcija Studia Anselmiana 36, Rome.

Smith, P. (1903). A Compendious Syriac Dictionary. Oxford, At the Clarendon Press.

Objavljeno
2013/12/19
Rubrika
Pregledni članak