Православна теологија у посттеолошкој епохи
Sažetak
Црква и православна теологија могу успешно извршавати своју мисију, ако у свако време испитују знакове времена и тумаче их у светлу Еванђеља, ако сваком нараштају могу, на њему разумљив начин, одговорити на вечна људска питања о смислу садашњег и будућег живота. Важно је стога сазнавати и разумевати свет у којем живимо, његова очекивања, тежње и дубоке и брзе промене које се поступно шире целим светом. Богословље као пророчки глас и израз црквеног саморазумевања може функционисати једино као део антиномијског и двоприродног карактера Цркве. Управо као што Црква није од овога света, тако и теологија тежи да изрази благодатно искуство и трансцендентну стварност, која је изнад и иза речи, појмова или имена. Управо као што Црква живи и одлази у свет, тако и теологија тражи дијалог и комуникацију са историјском садашњошћу сваке епохе.
Reference
Bigović, R. (2009). The Church and Postmodernism. Саборност — Теолошки годишњак, III, 177–183.
Мандзаридис, Г. (2008). Православни духовни живот. Манастир Хиландар.
Нелас, П. (2012). Евхаристија као охристовљење и преображење. Преузето 21. 2. 2012. са http://www.spc-mladenovac.org.yu/Tekstovi/Panajotis_Nelas-Evharistija_kao_ohristovljenje_i_probrazenje. pdf
Шмеман, А. (2012). Теологија и евхаристија. Преузето 21. 2. 2012. са http://www.verujem.org/teologija/schmemann. html
Prijavom priloga za objavljivanje, putem ovog sistema elektronskog uređivanja, autor sva prava ustupa uredništvu časopisa „Sabornost – Teološki godišnjak“.