Петрова служба — новозаветне основе

Јоаким Гнилка

doi:10.5937/sabornost8-7179

Јоаким Гнилка Лудвиг-Максимилијанов Универзитет у Минхену, Католички богословски факултет, Минхен

DOI: https://doi.org/10.5937/sabornost8-7179

Sažetak

Најистакнутија дужност која се тиче Петрове службе била би укрепљење браће и сестара у вери. Петар чува еванђелско предање и верно га тумачи. Сама чињеница да овај апостол бива веома запажен у Еванђељу по Матеју говори у прилог томе да ово еванђеље води порекло од самог Исуса. С тим у вези, на овом месту би требало поменути и Беседу на гори, а која се, такође, налази у истом еванђељу.Нови завет не само да саветује него исто тако и налаже саборни начин вршења Петрове службе, чак и поред тога што Петар остаје глава. Требало би да буде узета у обзир чињеница да је Петрово руковођење Католичанском Црквом посведочено у Еванђељу по Јовану, и то у еванђељу које наглашава јачање и умножавање Духа Светога у сваком хришћанину.

Reference

Cullmann, O. (1960²). Petrus. Zürich–Stuttgart.

Dinkler, E. (1959; 1961). Die Petrus-Rom-Frage. Thelogische Rundschau, 25, 189–230, 289–335; 27, 33–64.

Gnilka, J. (1992²). Das Matthäusevangelium (Herders theologischer kommentar zum NT), Band 2, Freiburg, стр. 46–80.

Hahn, F. (1986). Die Petrusverheiβung Mt 16, 18f. У Exegetische Beiträge zum ökumenischen Gespräch (стр. 185–200). Göttingen.

Hoffmann, P. (1974). Der Petrus — Primat im Matthäusevangelium. У Gnilka, J. Neues Testament und Kirche. Festschrift Rudolf Schnackenburg (стр. 94–114). Freiburg.

Schenk, W. (1983). Das “Matthäusevangelium” als Petrusevangelium. Biblische Zeitschrift, 27, 58–80.

Stockmeier, P. (1987). Papsttum und Petrus — Dienst in der frühen Kirche. Münchener Theologische Zeitschrift, 38, 19–29.