PREDINSTITUCIONALNO VASPITANJE I OBRAZOVANJE SRBA
Sažetak
U radu autori prikazuju začetke pismenosti i identifikuju osnovne specifičnosti predinstitucionalnog vaspitanja i obrazovanja starih Slovena. Od komponenti vaspitnog procesa dominantnu ulogu ima moralno vaspitanje – moralne vrline prenose se sa generacije na generaciju, dok se intelektualno vaspitanje svodi na učenje govora, kasnije shvatanje količina – mjerenjem, brojanjem i računanjem. Intenzitet društvenih faktora koji utiču na vaspitanje Slovena, različit je. Dominantnu ulogu ima porodica, religija, zatim kultura, običaji, tradicija. Tu su i geografski faktori, posebno oni vezani za klimu, prirodne specifičnosti, geografski prostor na koji su se doselili Sloveni.
Primanje hrišćanstva predstavlja jedan od najznačajnijih civilizacijskih događaja u istoriji slovenskih naroda. Izrazito je procesualne prirode. Prva faza hristijanizacije Slovena malo je poznata, ali su kulturne tekovine hrišćanstva značajne, posebno one vezane za pojavu prvog slovenskog pisma. Istorijski izvori ukazuju da ne postoje dovoljni dokazi da su Sloveni prije primanja hrišćanstva imali svoje pismo. Najvjerovatnije su koristili raboš i druge mnemotehničke ili magijske znakove, dok nisu upoznali pisma razvijenih civilizacija. Ozbiljan zadatak na stvaranju prvog slovenskog pisma preuzela su braća Ćirilo i Metodije, koji su stvorili glagoljicu, kasnije ćirilicu. Prosvjetiteljski rad Ćirila i Metodija imao je epohalni značaj za budući kulturni razvoj slovenskih naroda. Učenici Ćirila i Metodija, naročito Kliment i Naum, u svojoj školi osposobljavali su polaznike da čitaju i pišu, i da stiču elemntarna znanja, a i vaspitavali ih. Kao sredstva vaspitanja koristili su primjer učitelja, usmenu i pismenu riječ.
U Ohridu se, zahvaljujući prosvjetiteljima i prvim začecima institucionalnog vaspitanja i obrazovanja, razvio intenzivan misionarski rad, spremani su sveštenici iz slovenskih redova. Svoje učenike ipođakone, đakone i prezvitere slali su ne samo u jugozapadne krajeve Makedonije, već i dalje među Srbe. Zahvaljujući učenicima Klimentu i Naumu, širili su prosvjetne i vaspitne ideje i književni rad u južnim slovenskim zemljama, koje u srednjem vijeku nastavlja prosvjetitelj Sveti Sava, stvarajući temelje dolazećoj institucionalizaciji vaspitanja i obrazovanja Srba.Reference
Аксентијевић, Б. (1966). Школство и просвета код Срба у средњем веку (IX-XVII век). Београд: Графичка школа са практичном обуком „Милић – Ракић“.
Арсић, Р. (2012). Од старе школе до школе по мери детета. У Зборнику радова Учитељског факултета Призрен – Лепосавић, 7, 43-59.
Вујаклија, М. (2006). Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета. (Нови Сад: Будућност).
Група аутора. (1970). Историја македнонског народа. Књига прва. Београд: Завод за издавање уџбеника социјалистичке Републике Србије.
Ђорђевић, Ж. (1954). Школа и просвета за време Првог српског устанка. Београд: Издање Педагошког друштва НР Србије.
Ђорђевић, Ж. (1958). Васпитање у Срба. Београд: Научна књига.
Ђорђић, П. (1990). Историја српске ћирилице. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Ilić, M. (2012). Metodika nastave početnog čitanja i pisnja. Banja Luka: Filozofski fakultet, Banja Luka.
Јовановић, Г. (2013). Свети Ћирило и Методије – мисионари међу Словенима. У часопису Култура, 138, 11-25. Београд: Универзитет у Београду, Филлошки факултет.
Јовић, М. (1997). Историја Срба. Приштина: Пергамент.
Zaninović, M. (1988). Opća povijest pedagogije. Zagreb: Školska knjiga.
Kulundžić, Z. (1958). Historija pisama. Zagreb: Naklada.
Lehr-Splawinski, T. (1967). Konstantyn i Metody. Warszawa: Instytut Wydawniezy „Pax“.
Микић, Г. (2003). Преглед историје хришћанске цркве. Нови Сад: Платонеум.
Милаш, Н. (1985). Словенски апостоли Кирил и Методије и истина православља. Београд: Свети архијерејски синод Српске православне цркве.
Непознати писац: Житије Методијево.
Непознати писац: Житије Ћирилово.
Парлић-Божовић, Ј. (2011). Историја педагошких идеја у Србији. Косовска Митровица: Филозофски факултет.
Пешикан, М. (1993). Наша азбука и њене норме. Београд: Вукова задуџбина - Принт.
Пипер, П. (1998). Увод у славистику. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Поповић, П. (2004). Ћирило и Методије. Београд: Свет књиге.
Продић, С. (2011). Манастирска послушања и њихов утицај на развој културних и социјалних елемената живота у средњовјековној Србији. Шибеник: Истина, издавачка Установа епархије далматинске.
Рајчевић, П. (2013). Просветитељска мисија свете браће Ћирила и Методија. У Зборнику радова Учитељског факултета Призрен – Лепосавић, 7, 13-27.
Слијепчевић, Ђ. (2002). Историја српске православне цркве. Књига I. Београд: ГИП Култура.
Трифуновић, Ћ. (Приредио), (1964). Ћирило и Методије, Службе, Канони, Похвале. Београд.
Трнавац, Н. (2012). Лексикон историје педагогије Српског народа. Београд: Завод за уџбенике.
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).