PRE-INSTITUTIONAL EDUCATION IN SERBS
Abstract
This paper deals with the early literacy and identifies basic specificities of pre-institutional education in ancient Slavs. Moral education plays a central role among components of educational process, namely, moral virtues are handed down from generation to generation, while intellectual education boils down to learning speech, and later to understanding of quantities, through measuring, counting and calculation. The intensity of social factors influencing the upbringing of the Slavs varies. Dominant roles are played by family, religion, as well as culture, customs and tradition. In addition, there are geographical factors, especially those relating to the climate, natural specificities and geographical territory where the Slavs settled. Conversion to Christianity represents one of the most significant civilising events in the history of the Slavic peoples. It is pronouncedly processual in nature. Little is known about the first phase of Christianiztion of the Slavs; however, cultural heritage of Christianity is significant, especially in terms of the appearance of the first Slavic alphabet. Historical sources do not present sufficient evidence that the Slavs had their own script prior to conversion to Christianity. They probably used the tally and other mnemotechnic or magic signs before they became familiar with scripts of better developed civilizations. The serious task of the creation of the first Slavic alphabet fell upon brothers Cyril and Methodius, who created the Glagolitsa, later Cyrillic. The educational work of Cyril and Methodius had an enormous importance for the future cultural development of the Slavic peoples. Cyril and Methodius' disciples, most notably, Clement and Naum taught reading and writing in their school, in addition to providing elementary knowledge and upbringing. They taught by example, as well as through oral and written word.Thanks to the first educators and the early institutional education and upbringing, Ohrid became the centre of intense missionary work, educating the clergy from Slavic ranks. Subdeacons, deacons and presbyters prepared here were sent not only to the southwestern regions of Macedonia, but further on among the Serbs.
References
Аксентијевић, Б. (1966). Школство и просвета код Срба у средњем веку (IX-XVII век). Београд: Графичка школа са практичном обуком „Милић – Ракић“.
Арсић, Р. (2012). Од старе школе до школе по мери детета. У Зборнику радова Учитељског факултета Призрен – Лепосавић, 7, 43-59.
Вујаклија, М. (2006). Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета. (Нови Сад: Будућност).
Група аутора. (1970). Историја македнонског народа. Књига прва. Београд: Завод за издавање уџбеника социјалистичке Републике Србије.
Ђорђевић, Ж. (1954). Школа и просвета за време Првог српског устанка. Београд: Издање Педагошког друштва НР Србије.
Ђорђевић, Ж. (1958). Васпитање у Срба. Београд: Научна књига.
Ђорђић, П. (1990). Историја српске ћирилице. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Ilić, M. (2012). Metodika nastave početnog čitanja i pisnja. Banja Luka: Filozofski fakultet, Banja Luka.
Јовановић, Г. (2013). Свети Ћирило и Методије – мисионари међу Словенима. У часопису Култура, 138, 11-25. Београд: Универзитет у Београду, Филлошки факултет.
Јовић, М. (1997). Историја Срба. Приштина: Пергамент.
Zaninović, M. (1988). Opća povijest pedagogije. Zagreb: Školska knjiga.
Kulundžić, Z. (1958). Historija pisama. Zagreb: Naklada.
Lehr-Splawinski, T. (1967). Konstantyn i Metody. Warszawa: Instytut Wydawniezy „Pax“.
Микић, Г. (2003). Преглед историје хришћанске цркве. Нови Сад: Платонеум.
Милаш, Н. (1985). Словенски апостоли Кирил и Методије и истина православља. Београд: Свети архијерејски синод Српске православне цркве.
Непознати писац: Житије Методијево.
Непознати писац: Житије Ћирилово.
Парлић-Божовић, Ј. (2011). Историја педагошких идеја у Србији. Косовска Митровица: Филозофски факултет.
Пешикан, М. (1993). Наша азбука и њене норме. Београд: Вукова задуџбина - Принт.
Пипер, П. (1998). Увод у славистику. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Поповић, П. (2004). Ћирило и Методије. Београд: Свет књиге.
Продић, С. (2011). Манастирска послушања и њихов утицај на развој културних и социјалних елемената живота у средњовјековној Србији. Шибеник: Истина, издавачка Установа епархије далматинске.
Рајчевић, П. (2013). Просветитељска мисија свете браће Ћирила и Методија. У Зборнику радова Учитељског факултета Призрен – Лепосавић, 7, 13-27.
Слијепчевић, Ђ. (2002). Историја српске православне цркве. Књига I. Београд: ГИП Култура.
Трифуновић, Ћ. (Приредио), (1964). Ћирило и Методије, Службе, Канони, Похвале. Београд.
Трнавац, Н. (2012). Лексикон историје педагогије Српског народа. Београд: Завод за уџбенике.
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).