Recepcija Belićevog učenja o tvorbi riječi u slovenskim jezicima
Sažetak
Ovaj rad na svjetlost dana donosi relevantne činjenice iz tvorbe riječi, koja je u prošlosti bila jedna od centralnih naučnih disciplina u srpskom jeziku. To prvenstveno pokazuju Belićevi radovi koji su u slovenskom svijetu prihvaćeni kao temelj za ovu naučnu disciplinu. Dakle, ugledni rusisti krajem dvadesetog vijeka vraćaju se na teorijeske poglede A. Belića, u derivatologiji, te tako tvorbu riječi njegovog vremena ubrajaju kao centralnu naučnu disciplinu. Po ugledu na Belićeve teorijske osvrte u derivatologiji nastali su mnogi radovi eminentnih stručnjaka u rusistici, češkom i bugarskom jeziku.
Reference
Babić, S. (1986). Tvorba riječi u hrvatskom književnom jeziku: nacrt za gramatiku. Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti : Globus. ISBN 86-407-0025-7
Belić, A. (1901). Zur Entwicklungsgeschichte der slavischen Deminutiv-und Amplificativsuffixe. Breitkopf & Härtel.
Belić, A. (1949). Savremeni srpskohrvatski književni jezik. Deo 2: nauka o građenju reči. Beograd: Naučna knjiga.
Belić, A. (1951). Oko našeg književnog jezika: članci, ogledi i popularna predavanja. Beograd: Srpska književna zadruga.
Bošković, R. (1936). Razvitak sufiksa u južnoslovenskoj jezičkoj zajednici. Biblioteka Južn. Fil, 6, 1-154.
Вендина, Т. И., & Толстой, Н. И. (1990). Дифференциация славянских языков по данным словообразования. Москва : Наука. ISBN 5-02-011013-2
Вендина, T. И. (1989). Опыт разработки модели сопоставительного описания словообразовательных систем русского и сербскохорватского языков. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 32(2), стр. 99-107. Issn 0352-5724
Дмитренко С.Н. (1970). Грамматика современного русского литературного языка. Москва : Наука.
Dokulil, M. (1962). Tvoreni slov v ceštine. I. Teorie odvozováni slov. Praha: CAV, pp. 263.
Земская, Е. А. (1973). Современный русский язык и словообразование. Москва: Просвещение, 24, 304.
Зенков, Г. С. (1969). О некоторых задачах учения о словообразовании. Вопросы филологии, 70–79.
Ivić, M. (1960). Obeležavanje imeničkog roda u srpskohrvatskom književnom jeziku. Naš jezik, 10(7), 194-211.
Maretić, T. (1963). Gramatika hrvatskoga ili srpskoga književnog jezika. Zagreb: Matica Hrvatska. COBISS.SR-ID 143209223
Maretić, T. (1931). Gramatika i stilistika hrvatskoga ili srpskoga književnog jezika, Zagreb: Obnova. COBISS.SR-ID 148282119
Markov, B. (1981). Imenice sa značenjem lica ženskog pola u srpskohrvatskom jeziku. Naučni sastanak slavista u Vukove dane, 7, 177-187. COBISS.SR-ID 523269988
Matijašević, J. (1970). Sufiks -ka u ruskom jeziku i njegovi ekvivalenti u srpskohrvatskom. Zbornik Filozofskog fakulteta u Prištini, Priština : Filozofski fakultet, 525 – 564. COBISS.SR-ID 252178439
Matijašević, J. (1970). Neki ruski tvorbeni tipovi i njihovi srpskohrvatski ekvivalenti. Živi jezici, 12/13, 15 – 23. COBISS.SR-ID 255279111
Matijašević, J.(1986). Iz problematike imenica tipa nomina agentis. Južnoslovenski filolog, 42, 115 – 128. ISSN 0350-185X COBISS.SR-ID 25969932
Молочко Г. А. (1984). Современный русский язык : словообразование, Минск : Вышэйшая школа COBISS.SR-ID 1544444394
Ristić, O. (1970). Leksičko – semantičke odlike tvorbe imenica u nekih srpskih i hrvatskih romantičarskih pesnika. Južnoslovenski filolog, 28, 1-2, 219-320.
Nikolić, S. (1967). Nomina agentis u staroslovenskom jeziku. Južnoslovenski filolog, 27(1/2), 1-84. ISSN 0350-185X
Stevanović, M. (1975). Savremeni srpskohrvatski jezik. Beograd: Naučna knjiga.
Терзић, Б. (1990). Названия лиц с суффиксами -ец//-ац в русском и сербохорватском языках. Zbornik Matice srpske za slavistiku, (39), 113–123.
Тешановић, Д. (2003). Творбене категорије и поткатегорије у језику Бранка Ћопића. Бања Лука: Филозофски факултет.
Симеон, Р. (1969). Енциклопедијски рјечник лингвистичких назива. Матица хрватска, том П-Ж (II), Загреб.
Stanojčić, Ž. (1996). Morfologija, sintaksa i frazeologija. Srpski jezik na kraju veka,(ur. M. Radovanović) Institut za srpski jezik SANU–Službeni glasnik, Beograd, 111, 143.
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).