Leksema ako u razgovornom funkcionalnom stilu
Sažetak
Predmet našeg interesovanja u ovom radu je leksema ako i njena distribucija u razgovornom funkcionalnom stilu. Namera nam je da odgovorimo na neka pitanja, od kojih bismo izdvojili dva: a) da li ova leksema osim konektora može pripadati i nekoj drugoj klasi i b) kakva je njena uloga u razgovornom funkcionalnom stilu. U korpusu, koji čine primeri izraženi govornim i pisanim formama razgovornog stila, pratili smo upotrebu i njihovu stilsku funkciju u diskursu svakodnevnog usmenog i pisanog jezika. Istarživanje se zasniva na kvalitativnoj analizi korpusa sačinjenog od primera koji su odraz savremenog stanja u jeziku. Opisom i analizom primera iz našeg korpusa pokušali smo da odredimo njenu stilsku vrednost u diskursu svakodnevnog govora, pri čemu ćemo idvojiti: eksponativnu i ironičnu funkcija, ali će naš korpus ponuditi i primere u kojima je ako marker nejasnog značenja.
Reference
Јовановић-Симић, Ј. (2014). Семантичке и функционалне особености везника што у српском језику, НССУВД. Српски језик и његови ресурси: теорија, опис и примене, 43(3), 93-112.
Ковачевић, М. (1998). Синтакса сложене реченице у српском језику. Београд: Рашка школа; Србиње: Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“.
Ковачевић, М. (2010). Условне реченице са везником ДА у српском језику. Зборник радова Филозофског факултета, Косовска Митровица, 217-230.
Ковачевић, М. (2015). Стилистика и граматика стилских фигура. Београд: Јасен.
Crystal, D. (2006). Language and the Internet. Cambridge: Cambridge University Press.
Московљевић, М. (1990). Речник савременог српскохрватског језика с језичким саветником. Београд: Аполон.
Пипер, П., Антонић, И., Ружић, В., Танасић, С., Поповић, Љ., & Тошовић, Б. (2005). Синтакса савременог српског језика, проста реченица. Београд: Институт за српски језик САНУ; Београд: Београдска књига; Нови Сад: Матица српска.
Половина, В., & Панић-Церовски, Н. (2013). Функције апроксиматора у српском разговорном дискурсу. У: Српски језик, књижевност, уметност, Зборник радова са међународног научног скупа одржаног на Филолошко - уметничком факултету у Крагујевцу., Филолошко-уметнички факултет Крагујевац. Крагујевац.157-168.
Радовановић, М. (2003). Социолингвистика. Сремски Карловци; Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
РМС. (1976). Речник српскохрватскога књижевног језика Књ. 6, С–Ш.. Нови Сад: Матица српска.
Вујанић, М., Гортан Премк, Д., Дешић, М., Драгићевић, Р., Николић, М., Ного, Љ., . . . Фекете, Е. (2007). Речник српскога језика. Нови Сад: Матица српска.
Симић, Р., & Јовановић, Ј. (2002). Српска синтакса 1-2. Београд: Филолошки факултет : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика; Никшић: Филозофски факулте; Подгорица: Црногорски универзитет.
Симић, Р. (2010). Уз дискусију о функционалној стилистици. У Б. Милић (Ур.), Прилози језичком и књижевном образовању, предавања са семинара за наставнике и професоре српског језика и књижевности. (стр. 229-241). Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије.
Симић, Р., & Јовановић-Симић, Ј. (2015). Општа стилистика. Београд: Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, Филолошки факултет.
Станојчић, Ж., & Поповић, Љ. (2004). Граматика српског језика : уџбеник за I, II, III и IV разред средње школе. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Стевановић, М. (1991). Синтакса. У Савремени српскохрватски језик : (граматички системи и књижевнојезичка норма). 2, Синтакса. Београд: Научна књига.
Тошовић, Б. (2002). Функционални стилови. Београд: Београдска књига.
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).