Lexeme “if“ in the Conversational Functional styles
Abstract
The subject our interest in this text is the lexeme „if“ and its distribution in the conversational functional style. Our intention is to answer certan questions, where we would emphasize these two: a) can this lexeme be in another class, and b) what is its role in the conversational functional style. In the corpus which is given through written and said forms of the conversational style, we followed the use and their stylish function in the discourse of the everyday conversational and written language. Our research is based on the qualitative analysisof the corpus made of examples which are a reflection of the actual condition in the language. With the description and the analysis of the examples from our corpus, we tried to find its stylish worth in the discourse of the everyday speech, where we emphasize the exponative and ironic function, but our corpus will give examples where the „if“ is a marker of unclear meaning.
References
Јовановић-Симић, Ј. (2014). Семантичке и функционалне особености везника што у српском језику, НССУВД. Српски језик и његови ресурси: теорија, опис и примене, 43(3), 93-112.
Ковачевић, М. (1998). Синтакса сложене реченице у српском језику. Београд: Рашка школа; Србиње: Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“.
Ковачевић, М. (2010). Условне реченице са везником ДА у српском језику. Зборник радова Филозофског факултета, Косовска Митровица, 217-230.
Ковачевић, М. (2015). Стилистика и граматика стилских фигура. Београд: Јасен.
Crystal, D. (2006). Language and the Internet. Cambridge: Cambridge University Press.
Московљевић, М. (1990). Речник савременог српскохрватског језика с језичким саветником. Београд: Аполон.
Пипер, П., Антонић, И., Ружић, В., Танасић, С., Поповић, Љ., & Тошовић, Б. (2005). Синтакса савременог српског језика, проста реченица. Београд: Институт за српски језик САНУ; Београд: Београдска књига; Нови Сад: Матица српска.
Половина, В., & Панић-Церовски, Н. (2013). Функције апроксиматора у српском разговорном дискурсу. У: Српски језик, књижевност, уметност, Зборник радова са међународног научног скупа одржаног на Филолошко - уметничком факултету у Крагујевцу., Филолошко-уметнички факултет Крагујевац. Крагујевац.157-168.
Радовановић, М. (2003). Социолингвистика. Сремски Карловци; Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
РМС. (1976). Речник српскохрватскога књижевног језика Књ. 6, С–Ш.. Нови Сад: Матица српска.
Вујанић, М., Гортан Премк, Д., Дешић, М., Драгићевић, Р., Николић, М., Ного, Љ., . . . Фекете, Е. (2007). Речник српскога језика. Нови Сад: Матица српска.
Симић, Р., & Јовановић, Ј. (2002). Српска синтакса 1-2. Београд: Филолошки факултет : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика; Никшић: Филозофски факулте; Подгорица: Црногорски универзитет.
Симић, Р. (2010). Уз дискусију о функционалној стилистици. У Б. Милић (Ур.), Прилози језичком и књижевном образовању, предавања са семинара за наставнике и професоре српског језика и књижевности. (стр. 229-241). Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије.
Симић, Р., & Јовановић-Симић, Ј. (2015). Општа стилистика. Београд: Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, Филолошки факултет.
Станојчић, Ж., & Поповић, Љ. (2004). Граматика српског језика : уџбеник за I, II, III и IV разред средње школе. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Стевановић, М. (1991). Синтакса. У Савремени српскохрватски језик : (граматички системи и књижевнојезичка норма). 2, Синтакса. Београд: Научна књига.
Тошовић, Б. (2002). Функционални стилови. Београд: Београдска књига.
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).