Ideje srpskih prosvjetitelja o stvaranju nove koncepcije vaspitanja
Sažetak
Prosvjetiteljska koncepcija vaspitanja u Srba se krajem 18. vijeka sa zakašnjenjem počela razvijati. Prosvjetiteljska koncepcija vaspitanja nastala je i razvijala se kao integralni dio humanističko-prosvjetiteljskog pokreta. Njeno osnovno izvorište predstavljaju filozofsko-sociološke ideje mnogih evropskih prosvjetitelja i napredne evropske misli. Takva koncepcija nije bila originalna ali je predstavljala epohalni napredak za srpsku pedagogiju, školu i vaspitanje. Veliki broj srpskih prosvjetitelja nastojao je da stvori novu koncepciju vaspitanja. Vjerovali su u neograničene moći vaspitanja i smatrali da jedino ono može promjeniti društvo. Poseban doprinos konstituisanju nove koncepcije vaspitanja dao je prvi srpski prosvjetitelj i učitelj Sveti Sava, zatimprvi srpski racionalista Dositej Obradović kao iveliki kritičar i reformator škole Vasa Pelagić. Autor u ovom radu predstavlja osnovne pedagoške ideje srpskih prosvjetitelja, shvatanje suštine vaspitanja i njegovog cilja kao i poglede na novu školu.
Reference
Бранковић, Д. (1996). Домети концепције васпитања српских просвјетитеља. Наша школа, 1-2, 50-63.
Branković, D. i Ilić, M. (2011). Uvod u pedagogiju i didaktiku. Banja Luka: Comesgrafika.
Бранковић, Д. (2013). Педагошке теорије. Бања Лука: Универзитет у Бањој Луци.
Глушац, В. (2010). Живот Светог Саве. Бања Лука: Гимназија Бања Лука.
Ђорђевић, Ж. (1958). Васпитање у Срба. Београд: Научна књига.
Илић, М. (1996). Допринос српских просвјетитеља унапређивању наставе. Наша школа, 1-2, 65-79.
Илић, М. (2001). Научна утемељеност и остала обиљежја Бакићевог дидактичког система. У Зборнику радова са научног скупа Др Војислав Бакић утемељивач педагошке науке код Срба. Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци, 125-133.
Илић, М. и Михајловић, Т. (2016). Историја националне педагогије. Бања Лука: Комесграфика.
Лазаревић Ди Ђакомо, П. (2015). У Доситејевом кругу - Доситеј Обрадовић и школско просвјетитељство. Београд: Задужбина „Доситеј Обрадовић“.
Маринковић, Ж. (1968). Најбољи васпитач - збирка васпитних примјера. Београд: Штампарија Српске патријаршије.
Обрадовић, Д. (1904). Избор поучних састава Доситеја Обрадовића. Београд: Штампано у државној штампарији Краљевине Србије.
Обрадовић, Д. (1911). Дела Доситеја Обрадовића - Совјети здравог разума. Београд: Државна штампарија Краљевине Србије.
Обрадовић, Д. (1932). Живот и прикљученија. Београд: Народно дело.
Обрадовић, Д. (1954). Избор састава – Доситеј Обрадовић. Сарајево: Свјетлост.
Певуља, Д. (2008). Живот Доситеја Обрадовића. Бања Лука: АРТ-принт.
Пелагић, В. (1953). Изабрани списи. Сарајево: Свјетлост.
Поткоњак, Н. (2001). Растко Немањић - Свети Сава. Београд: Универзитет у Београду, Учитељски факултет.
Рајчевић, П. (2013). Просвјетитељска мисија свете браће Ћирила и Методија. Зборник радова Учитељског факултета Призрен – Лепосавић, 7, 13-27.
Ристановић, С. (1990). Сава Немањић-Свети Сава у историји и традицији. Београд: Ауторска издавачка задруга „Пословни биро“.
Слијепчевић, Ђ. (2002). Историја српске православне цркве, књига I. Београд: ГИП Култура.
Стојковић, А. Б. (1980). Филозофски погледи Доситеја Обрадовића. Београд: Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“.
Теодосије. (1984). Житије Светог Саве. Београд: Српска Књижевна задруга.
Cenić, S. i Petrović, J. (2012). Vaspitanje kroz istorijske epohe. Vranje: Univerzitet u Nišu, Učiteljski fakultet u Vranju.
Sva prava zadržana (c) 2020 Vesna G. Kovačević
Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo 4.0 međunarodnom licencom.
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).