Ideas of Serbian enlighteners on creating a new concept of education
Abstract
The Enlightenment concept of education in the Serbs began to develop late at the end of the 18th century. The Enlightenment concept of education was created and developed as an integral part of the humanistic-enlightenment movement. Its basic source are philosophical and sociological ideas of many European enlighteners and advanced European thoughts. Such a concept was not genuine, but it was an epochal advance for Serbian pedagogy, school, and education. A great number of Serbian enlighteners tried to create a new concept of education. They believed in the unlimited powers of education and felt that only education could change society. The first Serbian educator and teacher St. Sava, the first Serbian rationalist Dositej Obradovic and an elite critic and reformer of the school, Vasa Pelagic, gave a special contribution to the constitution of the new concept of education. In this paper, the author presents the basic pedagogical ideas of Serbian enlighteners, the understanding of the essence of education and its goals as well as the views of the new school.
References
Бранковић, Д. (1996). Домети концепције васпитања српских просвјетитеља. Наша школа, 1-2, 50-63.
Branković, D. i Ilić, M. (2011). Uvod u pedagogiju i didaktiku. Banja Luka: Comesgrafika.
Бранковић, Д. (2013). Педагошке теорије. Бања Лука: Универзитет у Бањој Луци.
Глушац, В. (2010). Живот Светог Саве. Бања Лука: Гимназија Бања Лука.
Ђорђевић, Ж. (1958). Васпитање у Срба. Београд: Научна књига.
Илић, М. (1996). Допринос српских просвјетитеља унапређивању наставе. Наша школа, 1-2, 65-79.
Илић, М. (2001). Научна утемељеност и остала обиљежја Бакићевог дидактичког система. У Зборнику радова са научног скупа Др Војислав Бакић утемељивач педагошке науке код Срба. Филозофски факултет Универзитета у Бањој Луци, 125-133.
Илић, М. и Михајловић, Т. (2016). Историја националне педагогије. Бања Лука: Комесграфика.
Лазаревић Ди Ђакомо, П. (2015). У Доситејевом кругу - Доситеј Обрадовић и школско просвјетитељство. Београд: Задужбина „Доситеј Обрадовић“.
Маринковић, Ж. (1968). Најбољи васпитач - збирка васпитних примјера. Београд: Штампарија Српске патријаршије.
Обрадовић, Д. (1904). Избор поучних састава Доситеја Обрадовића. Београд: Штампано у државној штампарији Краљевине Србије.
Обрадовић, Д. (1911). Дела Доситеја Обрадовића - Совјети здравог разума. Београд: Државна штампарија Краљевине Србије.
Обрадовић, Д. (1932). Живот и прикљученија. Београд: Народно дело.
Обрадовић, Д. (1954). Избор састава – Доситеј Обрадовић. Сарајево: Свјетлост.
Певуља, Д. (2008). Живот Доситеја Обрадовића. Бања Лука: АРТ-принт.
Пелагић, В. (1953). Изабрани списи. Сарајево: Свјетлост.
Поткоњак, Н. (2001). Растко Немањић - Свети Сава. Београд: Универзитет у Београду, Учитељски факултет.
Рајчевић, П. (2013). Просвјетитељска мисија свете браће Ћирила и Методија. Зборник радова Учитељског факултета Призрен – Лепосавић, 7, 13-27.
Ристановић, С. (1990). Сава Немањић-Свети Сава у историји и традицији. Београд: Ауторска издавачка задруга „Пословни биро“.
Слијепчевић, Ђ. (2002). Историја српске православне цркве, књига I. Београд: ГИП Култура.
Стојковић, А. Б. (1980). Филозофски погледи Доситеја Обрадовића. Београд: Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“.
Теодосије. (1984). Житије Светог Саве. Београд: Српска Књижевна задруга.
Cenić, S. i Petrović, J. (2012). Vaspitanje kroz istorijske epohe. Vranje: Univerzitet u Nišu, Učiteljski fakultet u Vranju.
Copyright (c) 2020 Vesna G. Kovačević
This work is licensed under a Creative Commons Attribution 4.0 International License.
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).