Uloga tradicionalnih i savremenih medija u životima dece i mladih

Samir H. Ljajić

doi:10.5937/sinteze7-17196

Samir H. Ljajić Univerzitet u Novom Pazaru

DOI: https://doi.org/10.5937/sinteze7-17196

Ključne reči: personality||, ||ličnost, adolescents||, ||adolescenti, children||, ||deca, contemporary media||, ||savremeni mediji, traditional media||, ||tradicionalni mediji,

Sažetak

U savremenom društvu mediji predstavljaju sastavni i neizostavni deo života mladih. Mladi se sa medijima upoznaju veoma rano, još na ranom uzrastu u porodičnim uslovima kada stupaju u kontakt sa televizijom, štampom ili sredstvima novih tehnologija koja koriste njihovi roditelji. U ovom periodu za decu su najinteresantniji medijski sadržaji poput dečijeg programa, obrazovnog programa, crtanih filmova, filmova koji su deci zanimljivi, to su pre svega filmovi sa životinjama, onda muzika, bajke, slikovnice i kompjuterske igrice, koje sve više postaju aktuelne. Kako deca odrastaju širi se spektar raznovrsnih medija koje koriste. Na školskom uzrastu još uvek su veoma naklonjeni televiziji i raznovrsnim sadržajima koje ona nudi, a u novije vreme posebnu pažnju mladi posvećuju računarima, tabletima i mobilnim telefonima. U periodu adolescencije povezanost mladih i medija postaje još izraženija, tako da u periodu srednje škole mladi najveći deo svog slobodnog vremena provode uz medije. Poznato je da mediji imaju nesporan uticaj na razvoj ličnosti, tokom čitavog odrastanja, pa time uloga medija i tradicionalnih i savremenih dobija na značenju.

Reference

Арсовић, Б. (2011). Рачунар као дидактичка играчка- употреба рачунара у предшколском васпитно - образовном раду. Зборник радова Учитељског факултета, 13, 325-334.

Богдановић, М. (2013). Деца у свету рачунара. Годишњак учитељског факултета у Врању, 4, 435-446.

Дмитровић, М. (2011). Утицај телевизије, цртаних филмова и компјутерских игрица на пораст насиља код деце. Социјална мисао, 18(3), 45-64.

Зграбљић Ротар, Н., Бауер, Т.А., Ерјавец, К., Криегел, Б., Илшин, В., Кораћ, Н., . . . Кошир, М. (2005). Медијска писменост и цивилно друштво. Сарајево: Медиа центар.

Илишин, В. (2003). Медији у слободном времену дјеце и комуникација о медијским садржајима. Медијска истраживања, 9(2), 9-34. Преузето са https://hrcak.srce.hr/23306

Кастелс, М. (2003). Интернет галаксија - размишљања о Интернету, пословању и друштву. Загреб: Наклада Јесенски и Турк.

Колуцки, Б., & Лемиш, Д. (2013). Комуникација са децом: начела и праксе за подршку, надахнуће, подстицај, образовање и исцељење. Београд: Уницеф.

Korać, N. (2002). From 'out there' to 'in between': Preschoolers' interpretation of televised images. Psihologija, 35(1-2), 25-36. doi:10.2298/psi0201025k

Маклуан, М. (1971). Познавање општила - човекових продужетака. Београд: Просвета.

Миливојевић, С. (2010). Деца у медијском огледалу: представе о деци у информативним медијима у Србији. Београд: Уницеф. Преузето са https://www.unicef.rs/wp-content/uploads/2016/09/FINAL_Deca_u_medijskom_ogledalu1.pdf

Станисављевић-Петровић, З. (2011). Медијско васпитање у вртићу. Култура, 133, 382-397. doi:10.5937/kultura1133382s

Тубић, Т., & Ђорђић, В. (2009). Телевизија и компјутерске игрице- разбибрига или стил живота. Норма, 14(1), 29-38. Преузето са https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0353-7129/2009/0353-71290901029T.pdf

Ђорђевић, М. (2012). Књижевност, филм и телевизија: суживот, антагонизми, утицаји. Синтезе - часопис за педагошке науке, књижевност и културу, 1(2), 45-52. doi:10.5937/Sinteze1202045D