Umetnost i likovna kultura

  • Nevena D. Čolakov Gimnazija "Borislav Petrov Braca" Vršac
DOI: https://doi.org/10.5937/sinteze7-17339
Ključne reči: pedagogics||, ||pedagogija, creativity||, ||stvaralaštvo, teaching||, ||poučavanje, VISUAL ARTS||, ||likovna umetnost, ARTS||, ||umetnost,

Sažetak


Cilj ovog teorijskog rada je da nas uputi na promišljanje o povezanosti nastavnog predmeta likovne kulture i pojma umetnosti. Na početku ćemo pokušati da objasnimo umetnost kao specifičan fenomen i sagledati umetnost kroz različite teorije, među kojima su sociološki aspekt, instrumentalne teorije, naturalističke, formalističke, formalno-značenjske teorije umetnosti. Zatim ćemo kroz kratak istorijski razvoj likovne kulture prikazati funkciju umetnosti u pedagoškoj teoriji i vaspitno-obrazovnoj praksi. Škola kao središte pedagoške prakse jedan je od najvažnijih posrednika između stvaralaštva i razumevanja te kreacije, tako da likovnim vaspitanjem težimo da postignemo oblikovanje umetničke svesti učenika. Suština umetnosti je u njenoj životnosti i humanizmu i umetnost ima svoje mesto u životu društva, a likovna kultura je, između ostalog, ono što bi trebalo da postavi pravilnu estetsku orjentaciju, izdvajanje onoga što je vredno od onoga što nije.

Reference

Адорно, Т.В. (1979). Естетичка теорија. Београд: Нолит.

Васић, П. (1968). Увод у ликовне уметности. Београд: Уметничка академија; Београд: Нови дани.

Дамјанов, Ј. (1969). Ликовна умјетност. Загреб: Завод за унапређивање стручног образовања СРХ.

Карлаварис, Б. (1991). Методика ликовног одгоја. Ријека: Hofbauer p.o. Rijeka.

Крагуљац, М., & Карлаварис Б., (1970). Естетско процењивање у основној школи. Београд: Уметничка академија у Београду.

Спајић, В. (1989). Вредновање ликовног дјела: приступ педагогији умјетности. Загреб: Школске новине.

Objavljeno
2019/02/19
Broj časopisa
Br. 14: Sinteze
Rubrika
Pregledni članak

Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:

    1. Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.

 

    1. Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.

 

  1. Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).