Uloge vaspitača u inkluzivnom procesu iz ugla aktivnog učenja

Ivana P. Petrović

doi:10.5937/sinteze7-17952

Ivana P. Petrović Visoka škola strukovnih studija za vaspitače, Kruševac

DOI: https://doi.org/10.5937/sinteze7-17952

Ključne reči: roles of educators||, ||uloge vaspitača, children with special educational needs||, ||deca sa posebnim obrazovnim potrebama, active learning||, ||aktivno učenje, inclusive education||, ||inkluzivno obrazovanje, inclusion||, ||inkluzija,

Sažetak

Proces obrazovne reforme inkluzivnog tipa koji je zahvatio veliki deo sveta ima za cilj unapređenje kvaliteta obrazovanja u celini. Planirane promene se ne odnose samo na decu sa smetnjama u razvoju već se tiču obrazovanja sve dece, obuhvataju sve osetljive grupe i teže postizanju kvalitetnijeg obrazovanja i inkluzivnijeg društva. Slično tome, projekat Aktivno učenje predstavlja ozbiljan pokušaj inovacije i modernizacije našeg obrazovanja, čiji je cilj promena metoda učenja/nastave i položaja deteta/učenika u vrtiću/školi kako bi se poboljšao kvalitet obrazovanja i stvorilo inkluzivno okruženje za svu decu. S obzirom na to da je vaspitač prva osoba sa kojom se dete sreće i provodi dosta vremena u vrtiću i da proces inkluzije u vrtićima u velikoj meri zavisi upravo od vaspitača, neophodno je obezbediti im najoptimalnije uslove za rad i kvalitetnu obuku kako bi prepoznali razvojne poremećaje kod dece predškolskog uzrasta i prilagodili vaspitno-obrazovni rad njihovim individualnim razlikama. Iz tog razloga, u ovom radu pokušaćemo da prikažemo uloge koje vaspitač ima ili bi trebalo da ima u inkluzivnom procesu u skladu sa osnovnim specifičnostima i principima aktivnog učenja. Ovo je bitno jer način na koji vaspitači shvataju svoje uloge i odgovornosti utiče na njihov način rada sa decom, stepen angažovanja dece u zajedničkim aktivnostima učenja, kao i na to šta će i koliko deca naučiti.

Reference

Adžić, N., Ferizović, E., Ilić, M., Ivošević, V., Josimov, G., Maksimović, B., . . . Šabić, N. (2011). Svi u školu, budućnost za sve. Beograd: Centar za obrazovne politike.

Anderson, L.W. (2013). Nastava koja izaziva promene: perspektive i opšti pregled. U L.W. Anderson (Ur.), Nastava orijentisana na učenje : Za nastavnike usmerene na postignuća. (str. 15-35). Beograd: Centar za demokratiju i pomirenje u jugoističnoj Evropi.

Galović, D. (2011). Stavovi vaspitača i nastavnika prema inkluzivnom obrazovanju dece sa ometenošću. Beograd: Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju. (magistarski rad).

Golubović, Š., & Maksimović, J. (2008). Uloge i zadaci učitelja u procesu inkluzivnog obrazovanja. Pedagoška stvarnost: časopis za školska i kulturno-prosvetna pitanja, 54(1/2), 49-56.

Hrnjica, S. (2004). Škola po meri deteta - Priručnik za rad sa učenicima redovne škole koji imaju teškoće u razvoju. Beograd: Filozofski fakultet - Institut za psihologiju; Beograd: Save the Children UK, Program za Srbiju.

Hrnjica, S. (2009). Inkluzija kao pedagoški izazov. U S. Hrnjica (Ur.), Škola po meri deteta 2 - Priručnik za primenu inkluzivnog modela prelaska sa razredne na predmetnu nastavu za učenike sa teškoćama u razvoju. (str. 10-19). Beograd: Save the Children UK, Program za Srbiju.

Ivić, I., Pešikan, A., & Antić, S. (2001). Aktivno učenje. 2 : Priručnik za primenu metoda aktivnog učenja - nastave. Beograd: Institut za psihologiju.

Lambert, N.M., & McCombs, B.L. (1998). How students learn: Reforming schools through learner-centered education. U N.M. Lambert & B.L. McCombs (Ur.), . Washington: American Psychological Association (APA). doi:10.1037/10258-000

Lazor, M., Marković, S., & Nikolić, S. (2008). Priručnik za rad sa decom sa smetnjama u razvoju. Novi Sad: Novosadski humanitarni centar.

Markov, Z., & Adamov, N. (2008). Uloga vaspitača u inkluzivnom procesu. Norma: Obrazovanje učitelјa juče, danas, sutra, 13(1/2), 167-184.

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvitak (OECD). (2007). Prosvetna politika za ugrožene i hendikepirane učenike u jugoistočnoj Evropi. Srbija. Paris for the Serbian version: OECD. Preuzeto sa http://www.oecd.org/education/school/38614308.pdf 2018 Jan 29.

Pešikan, A. (2010). Savremeni pogled na prirodu školskog učenja i nastave: socio-konstruktivističko gledište i njegove praktične implikacije. Psihološka istraživanja, 13(2), 157-184. doi:10.5937/PsIstra1002157P

Pešikan, A. (2013). Nastava. U L.W. Anderson (Ur.), Nastava orijentisana na učenje: Za nastavnike usmerene na postignuća. (str. 101-127). Beograd: Centar za demokratiju i pomirenje u jugoističnoj Evropi.

Radić-Šestić, M. (2010). Efikasna inkluzivna škola. Beogradska defektološka škola, 3, 575-588.

Rajović, V., Jovanović, O., & Radević, B. (2012). Individualni razvojno-obrazovni program : Priručnik za vaspitače, nastavnike i druge profesionalce. Podgorica: ZUNS.

Sretenov, D. (2008). Kreiranje inkluzivnog vrtića - deca ometena u razvoju u redovnoj predškolskoj ustanovi. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju.

Sretenov, D. (2009). Međunarodna iskustva vezana za razvoj i realizaciju inkluzivne politike i prakse. U S. Hrnjica (Ur.), Škola po meri deteta 2 - Priručnik za primenu inkluzivnog modela prelaska sa razredne na predmetnu nastavu za učenike sa teškoćama u razvoju. (str. 20-35). Beograd: Save the Children UK, Program za Srbiju.

Stanković-Đorđević, M. (2003). Različitost je bogatstvo ljudskog roda -svi zajedno!- : projekat integracije dece sa posebnim potrebama. Pedagogija: časopis Saveza pedagoških društava Jugoslavije, 41(3/4), 85-90.

Stanković-Đorđević, M. (2007). Stavovi vaspitača o vaspitno-obrazovnom radu sa decom sa razvojnim smetnjama. Pedagogija: časopis Saveza pedagoških društava Jugoslavije, 62(1), 70-79.

Stanković-Đorđević, M. (2010). Nenasilna komunikacija u službi inkluzivnog procesa. Pedagoška stvarnost: časopis za školska i kulturno-prosvetna pitanja, 56(5/6), 399-411.

UNESCO. (2009). Policy Guidelines on Inclusion in Education. Paris: United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization. http://unesdoc.unesco.org/images/0017/001778/177849e.pdf. 2018 Jan 23.

Vujačić, M. (2006). Problem i perspektive dece sa posebnim potrebama. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 38(1), 190-204. doi:10.2298/zipi0601190v

Vujačić, M., & Studen, R. (2009). Interakcija i komunikacija dece sa posebnim potrebama i vršnjaka u redovnoj školi. U S. Hrnjica (Ur.), Škola po meri deteta 2 – Priručnik za primenu inkluzivnog modela prelaska sa razredne na predmetnu nastavu za učenike sa teškoćama u razvoju. (str. 77-88). Beograd: Save the Children UK, Program za Srbiju.

Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja - Centar za profesionalni razvoj zaposlenih. (2006). Vodič za uvođenje u posao vaspitača u predškolskim ustanovama. Beograd: Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja - Centar za profesionalni razvoj zaposlenih. Preuzeto sa http://www.nasedete.org/download/vodic_za_uvodjenje_u_posao_vaspitaca.pdf 2018 Jan 22.

Министарство Просвете. (2008). Инклузивно образовање: Пут развоја - Инклузивност предшколског васпитања и образовања. У Нацинални извештај Републике Србије. Београд. Преузето са http://www.milance.edu.rs/file.php/1/kutak/files/inkluzivnoobrazovanje.pdf 2018 May 14.